Do 30. juna, kada je istekao rok za prijavljivanje oduzete imovine, u Republičku direkciju za imovinu stiglo je 50.000 prijava, medju kojima i oko 200 iz dijaspore, rekla je za 'Politiku' pomoćnica direktora Direkcije Milica Đordjević.

Ona je navela da je najviše fizičkih lica [95 odsto] medju onima koji su prijavili oduzetu imovinu posle 9. marta 1945. godine, a da je mali procenat udruženja, fondova zadužbina i drugih institucija.

'Po isteku roka i izdavanja potvrda svim podnosiocima zahteva naš naredni posao jeste da se evidentiraju i unesu svi podaci iz prijava u elektronsku bazu podataka. To će biti osnov za donošenje Zakona o povraćaju imovine, jer će se znati obim, vrsta i veličina prijavljene imovine, na osnovu čega će moći da bude napravljena procena njene vrednosti', objasnila je Đordjevićeva.

Prema njenim rečima, sredjivanje baze podataka biće daleko veći i obimniji posao od prijavljivanja i trajaće nekoliko meseci. To će biti prvi elektronski registar o svim vrstama nepokretnosti, o svim osnovama oduzimanja imovine posle 9. marta 1945. godine, o površini gradjevinskog i poljoprivrednog zemljišta, imovinskim pravima, rekla je Đordjevićeva i ukazala da će se podaci voditi po teritorijalnom principu.

Ostale vestiArhiva