BEOGRAD - U svetu je prošle nedelje obeležen Svetski dan borbe protiv narkomanije, a u Skupštini Beograda održana je javna rasprava na temu stvaranja nacionalne strategije u borbi protiv ove opasne bolesti. Akcije koje su se do sada preduzimale bile su sporadične, svodeći se na reklamne kampanje kratkog daha, a suzbijanjem narkomanije stalno se bave samo tri ministarstva: policija, pravosuđe i zdravstvo. Jedan od učesnika ove konferencije je bila i zamenica predsednika gradske stručne komisije za borbu protiv droge i bolesti zavisnosti psihijatar Silvela Drašković.

- Mi ne treba da pronalazimo rupu u saksiji, već samo da primenimo rešenja koja već postoje. Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema nacionalnu strategiju za borbu protiv narkomanije. U Hrvatskoj i Sloveniji ti programi se sprovode već 15 godina - navodi dr Drašković.

Prema rečima stručnjaka, laici narkomaniju doživljavaju kao nešto što je grešno, društveno neprihvatljivo, ali je to zapravo hronična bolest. To je medicinsko-socijalni problem, a za lečenje je potrebna i lekarska pomoć, ali i podrška okruženja.

- Droga odavno nije više problem isključivo Beograda. Zbog toga se veliki centri za lečenje bolesti zavisnosti prave se u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu. Srbija će biti podeljena na tri regiona, ali nam i dalje fali nacionalna strategija. Sve se zasniva na trouglu čovek - supstanca - društvo, od porodice, škole do radnog mesta, a da bi lečenje bilo uspešno, treba delovati na sva temena tog trougla. Treba delovati preventivno, kroz porodicu, društvo, kroz školski sistem, koji mora biti uspešan za svakog, bez obzira na inteligenciju, u okviru njegovih potencijala, a ne da školstvo ima isključivo takmičarski karakter. Mladom čoveku treba omogućiti da se samopotvrđuje, da nađe posao - kaže dr Drašković, koja je savetnik u odseku za prevenciju i lečenje od bolesti zavisnosti u Zdravstvenom zavodu železničar i u dodiru je s narkomanima.

Prema njenim rečima, potrebno je u nacionalnu strategiju uključiti i Ministarstvo za rad i zapošljavanje, Ministarstvo finansija, Upravu carina i doneti sistemske zakone koji će pospešiti prevenciju i podići zdravstvenu kulturu kod mladih ljudi na viši nivo.

- U zavodu imamo Odsek za pomoć u odrastanju, koji pomaže mladima, a kroz njega je prošlo 3.000 ljudi. NJih smo kroz akciju "Znanje kroz izbor" naučili da prepoznaju opasnost, a oni su nastavili da animiraju svoje vršnjake, što je mnogo bolje jer je dokazano da najviše informacija mladi primaju upravo od vršnjaka. Ali ne treba raditi samo na mladima već treba obrazovati i roditelje, ali i školski kadar, kako da prepoznaju drogu i kako da reaguju - kaže ovaj psiholog.

Prosek starosti kod mladih koji probaju i eksperimentišu sa drogama je sve niži i niži, već sa 12 godina deca probaju marihuanu, a sa 14 heroin, i to je alarmantno. Društveni sistem vrednosti se potpuno urušava i dešava se da deca otvoreno puše marihuanu, a izloženi su i "bombardovanju" medija, u kojima se pojavljuju neke poznate ličnosti koje takoreći propagiraju konzumaciju droge.

- Naša medicinska struka ne poznaje termin izlečenog narkomana, oni mogu biti samo zalečeni, s kraćim ili dužim, uspešnijim ili neuspešnijim periodom apstinencije. Problem je što narkotici izazivaju trajne fiziološke promene u mozgu - kaže Drašković.

PREDSOBLJE ZA "LAZU"

- Upotreba narkotika dovodi do atrofije mozga. Snimanjem dvadesetogodišnjaka ustanovljeno je da je "starost" njihovog mozga, kao u devedesetogodišnjaka, sa svim znacima demencije, kratkim pamćenjem, dezorijentacijom, nesposobnošću da nešto nauče, redukovanom koncentracijom, impulsivnim ponašanjem koje je uglavnom praćeno agresijom, prema drugima, ili prema sebi. Čak kod 18 procenata psihotičnih pacijenata u "Lazi K. Lazareviću" okidač za bolest bila je upravo upotreba droge - upozorava dr Silvela Drašković.

Ostale vestiArhiva