Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom? Ovako je Srbija sročila ključno pitanje u predlogu rezolucije, koju je u četvrtak u Njujork odneo šef diplomatije Vuk Jeremić. Tom rezolucijom se od Generalne skupštine UN traži da na redovnom zasedanju u septembru stavi na dnevni red naš predlog da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o pitanju legalnosti samoproglašene kosovske nezavisnosti.
Kako procedura nalaže, Jeremić će rezoluciju predati u kancelariji Generalne skupštine, bez sastanaka sa zvaničnicima UN. Dalji put ovog dokumenta je sledeći: komisija Generalne skupštine u kojoj su predstavnici 30 država odlučuje da li će se naš predlog naći na dnevnom redu svetskog parlamenta.
Redovno 63. zasedanje otvara se 16. septembra, a opšta sednica počinje sedam dana kasnije i traje do 1. oktobra. Mada bi, teoretski, moglo da se desi da srpski predlog ne dobije podršku unutar Komisije i ne stigne na dnevni red, takav scenario se ne očekuje.
- Kratkoročni cilj traženja mišljenja od Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova je usporavanje procesa priznavanja, dok je dugoročni cilj povratak za pregovarački sto - izjavio je ministar Jeremić uoči polaska za Njujork.
Cilj je, takođe, da se blokira ulazak Kosova u međunarodne organizacije u kojima je članstvo rezervisano za suverene države. Jeremić se nada da će na Generalnoj skupštini UN većina stati uz srpski predlog. Da bi se inicijativa prosledila sudu potrebna je prosta većina: da broj glasova „za“ bude veći od onih „protiv“, a već se prognozira da će se pozamašan broj od 192 države članice UN držati uzdržano pri odlučivanju.
Iako, mišljenje ovog suda nije obavezujućeg karaktera (zato se i naziva „savetodavno“) i mada je već bilo slučajeva ignorisanja njegovih saveta, kao protivnici ideje Beograda da se Generalna skupština UN uopšte obrati Međunarodnom sudu pravde otvoreno su se deklarisale dve stalne članice Saveta bezbednosti - Francuska i Velika Britanija. Stručnjaci za međunarodno pravo ukazuju da, iako „samo“ savet, mišljenje najvišeg pravnog organa UN i te kako ima specifičnu pravnu i moralnu snagu.
Ako bi inicijativa Beograda bila podržana i stigla pred sud, pravnici različito procenjuju koliko bi vremena trebalo da 15 sudija ove institucije formuliše traženo mišljenje. Od toga da bi mogli da odluče već ove jeseni, do pretpostavki da bi sud ovim predmetom mogao da se bavi između jedne i dve godine.
Ukoliko bi sud potvrdio mišljenje Srbije da je u slučaju jednostranog osamostaljivanja Kosova prekršeno međunarodno pravo, onda bi se to pitanje i pred Savetom bezbednosti postavljalo na drugačiji način nego do sada. Kako smatraju analitičari, stvorila bi se ozbiljna mogućnost novih pregovora o statusu Kosova.
Pojedini stručnjaci za međunarodno pravo predviđaju, čak, da nije isključena mogućnost da mišljenje bude izbalansirano, tako da se i Srbiji da za pravo, a da se ne ospore ni kosovski Albanci. Takva situacija bi, međutim, dovela do novih pregovora.
Beograd, inače, nije mogao samostalno da pošalje pitanje sudu, jer su jedino organi UN ovlašćeni da od njega zatraže mišljenje o bilo kom pravnom pitanju. Dakle, to mogu da urade Savet bezbednosti, Generalna skupština UN, i ovlašćene stručne agencije.

Pozivanje na principe
U predlogu rezolucije, Beograd se poziva na ciljeve i principe UN, funkcije i ovlašćenja Generalne skupštine prema Povelji UN i podseća da su privremene institucije samouprave na Kosovu proglasile nezavisnost od Republike Srbije 17. februara 2008. godine. Prema nezvaničnim informacijama, Srbija napominje da je ova „činjenica izazvala različite reakcije zemalja članica UN u vezi sa njenom kompatibilnošću sa postojećim međunarodnim pravnim poretkom“. Zbog toga, Srbija u dokumentu predlaže da Generalna skupština UN, na osnovu člana 96 Povelje, odluči da zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde, u skladu sa članom 65 sudskog Statuta.

Ostale vestiArhiva