Poput Olimpijskih igara u Staroj Grčkoj, koje su zaustavljale mnoge ratove i sukobe, tako i Svetsko prvenstvo koje se ovih dana održava u Nemačkoj ima svoju "mirovničku" stranu. Primeri iz Ukrajine, Obale Slonovače, Togoa i Angole pokazuju da fudbal može da pobedi politiku i udruži sukobljene narode ili države. Barem dok traje Mondijal.

- Fudbal je igra koja ima vrlo važnu poziciju i vrlo je važna u procesu ljudske socijalizacije. Zbog toga sam ponosan što je prvenstvo u Nemačkoj za sada prošlo bez ikakvih problema - rekao je prvi čovek Organizacionog odbora Franc Bekenbauer.

Ukrajinu, koja ima blizu 50 miliona stanovnika, 2004. godine je potresla "narandžasta revolucija" i praktično podelila zemlju na pristalice proruskog kandidata Viktora Jaukovića i aktuelnog predsednika, prozapadnjaka, Viktora Juščenka.

- Za vreme SP niko ne govori o politici. Andrej Ševčenko i društvo ponovo su ujedinili zemlju. Momci su učinili više za ovu zemlju od svih političara zajedno - reči su jednog 53-godišnjeg menadžera iz Kijeva, a reč je o stavu koji prevladava ovih dana u bivšoj sovjetskoj republici.

Naš rival iz grupe C Obala Slonovače još od 2002. godine ima problema sa građanskim ratom. Snage predsednika Lorena Gbagboa vode oružani rat sa pobunjenicima koji su pokušali da izvedu državni udar. Mir je još uvek daleko, ali je za vreme trajanja Svetskog prvenstva oružje utihnulo.

- Nadam se da će sukobi napokon prestati. Svi igrači u reprezentaciji su jedinstveni, a nadam se da će se i ostatak naše zemlje povesti našim primerom - poručio je napadač "Slonova" Bonaventura Kalu.
Sličan scenario se odvija i u Togou i Angoli, pa se može reći da je dosadašnji tok prvenstva uspeo u svojoj mirovnoj misiji. Izuzetak od ovog pravila su naravno Srbi, koji su nastavili svoja politička razmimoilaženja nesmanjenom brzinom. Naruku nam ne ide ni ukupan utisak koji su naši fudbaleri ostavili u Nemačkoj.

Ostale vestiArhiva