Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić će sasvim sigurno svedočiti u procesu koji se vodi protiv bivšeg predsednika Narodne skupštine RS Momčila Krajišnika u Hagu, izjavio je Karadžićev advokat Svetozar Vujačić.
On je za banjalučku "Alternativnu televiziju" rekao da će Karadžić prihvatiti da svedoči Krajišniku i da će govoriti istinu.
"Oni su bili saradnici u stvaranju RS i istina koju će Radovan Karadžić izneti apsolutno će ići u korist tvrdnjama Momčila Krajišnika u sudskom postupku, koji se protiv njega vodi u Hagu", rekao je Vujačić.
On je naveo da odbrana još nije razmatrala ko bi mogao da svedoči u procesu Karadžić, ali ne isključuje mogućnost da jedan od svedoka bude Krajišnik.
Vujačić kaže da još nije poznato po kakvoj optužnici će biti vođen proces protiv Karadžića.
"Najavljena izmenjena optužnica Karadžiću nije dostavljena, niti imamo bilo kakve informacije kada će to uslediti", rekao je Vujačić.

Krajišnik traži slobodu, tužioci - doživotni zatvor
Odbrana Momčila Krajišnika zatražila je od Žalbenog veća Haškog tribunala da poništi prvostepenu presudu kojom je Krajišnik osuđen na 27 godina zatvora i oslobodi ga, a tužioci su tražili da kazna bude pooštrena na doživotni zatvor.
Tokom rasprave o žalbama obe strane na prvostepenu presudu, Krajišnik, koji se brani sam, uz pomoć američkog advokata Alana Deršovica, tvrdio je da kao predsednik Skupštine RS nikada "nije želeo rat" i da je, kada je do rata došlo, "učinio sve da dođe do mira".
"Nadam se da ćete ispraviti greške pretresnog veća, jer ja se osećam nesrećnim, ali se ne osećam krivim", rekao je Krajišnik, podvlačeći da je u BiH počinjeno "mnogo zla" i da on to ne negira.
Opovrgavajući navode prvostepene presude da je bio učesnik u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" trajnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorija BiH, u cilju stvaranja srpske države, Krajišnik je naznačio da se, nasuprot tome, zalagao za sprovođenje Kutiljerovog mirovnog plana iz 1992. godine kojim bi tri naroda u BiH dobila svoje kantone. Tvrdio je i da je za vreme suđenja prvi put čuo "za patnje druge strane", zato što je za vreme rata "slušao samo o patnjama Srba".
Nasuprot tvrdnjama odbrane, tužioci su tvrdili da je prvostepena kazna Krajišniku "neadekvatna", s obzirom na ključnu ulogu koju je on odigrao u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" proterivanja nesrba. Po tužiocima, "Krajišnik i Karadžić bili su dva tela, a jedna duša" na čelu tog poduhvata, u čijem su sprovođenju srpske snage počinile teške zločine nad Muslimanima i Hrvatima širom BiH.
Optužba je stoga tražila da žalbeno veće izrekne Krajišniku pravosnažnu kaznu doživotnog zatvora.
Veće sudije Fausta Pokara, koji je i predsednik Tribunala, odluku o žalbama doneće naknadno.

Ostale vestiArhiva