Rusija je u ponedeljak počela proceduru priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije. Prvo je gornji dom ruskog parlamenta, odnosno Savet federacije jednoglasno podržao priznavanje te dve republike koje su dosada formalno pripadale Gruziji. Zatim je i ruska Duma, donji dom parlamenta, doneo odluku o priznanju Južne Osetije i Abhazije. Sada je ostao još jedan korak, da predsednik Dmitrij Medvedev prihvati te odluke, čime bi Rusija bila prva zemlja koja priznaje dve novonastale države na Kavkazu.
- Agresija Gruzije na Južnu Osetiju i hiljade poginulih mirnih stanovnika Južne Osetije definitivno je lišilo gruzinsko rukovodstvo prava da od njihove avanturističke politike zavisi sudbina naroda Južne Osetije i Abhazije - kaže se u tekstu obrazloženja odluke Saveta federacije Rusije.
Tu odluku predsednik Saveta federacije Sergej Mironov ocenio je kao istorijsku. On je agresiju gruzinske armije nazvao genocidnim zverstvima.
U ruskoj Dumi su predložili da se uz priznanje Južne Osetije i Abhazije što pre počnu pregovori sa rukovodstvima dve novonastale države kako bi se stvorila pravna osnova za sve aspekte saradnje uključujući i zaštitu bezbednosti. Sednicama Saveta federacije i Dume u ponedeljak su prisustvovali i predsednici Južne Osetije i Abhazije Eduard Kojkojti i Sergej Bagapš:
- Imamo više prava da dobijemo nezavisnost nego Kosovo. Kad kažem "mi", mislim na Južnu Osetiju i Abhaziju - rekao je Eduard Kokojti i dodao da nikada više neće biti u istoj državi sa Gruzijom.
Razlog zbog čega Abhazi i Osetini smatraju da imaju više prava od Kosova na nezavisnost lako je objasniti. Oni su imali samostalne države, a zatim ih je Staljin silom pripojio Gruziji u vreme kad su se u SSSR administrativne države smatrale nevažnim.

Sakašvili o prekrajanju
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili rekao je da bi priznanje gruzijskih republika Abhazije i Južne Osetije od strane Rusije bio "pokušaj da se silom promene granice Evrope", što bi dovelo do "katastrofalnih rezultata". To će imati katastrofalne posledice, uključujući i za Rusiju", rekao je predsednik Gruzije, koji smatra da njegova zemlja ima "više nego ikad" šanse da uđe u NATO. Poziv ruskog parlamenta Kremlju da prizna gruzijske separatističke oblasti Abhaziju i Južnu Osetiju predstavlja nastavak ruske "agresije" na Gruziju, saopštilo je gruzijsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Rakete NATO u Crnom moru
Na brodovima NATO koji su ušli u Crno more je više od sto raketa. Reč je o raketama "tomahavk" i "harpun" koje se koriste za borbu sa brodovima - izjavio je u ponedeljak predstavnik ruske vojne obaveštajne službe. Trenutno se u Crnom moru nalazi poljska fregata "General Pulaski", američki razarač "Makfol", nemačka fregata "Ljubek", španska fregata "Admiral Huan de Borbon" i američki brod Obalske straže "Dalas". Samo na američkom razaraču "Makfol" je 50 raketa.
- NATO je više zainteresovan za saradnju sa Rusijom nego obrnuto. Mi smo spremni da prihvatimo bilo koje rešenje uključujući i potpuni raskid odnosa sa NATO - rekao je Medvedev.

Ostale vestiArhiva