Američki predsednik Džordž Buš upozorio je sunarodnike i političku elitu da se SAD mogu suočiti sa finansijskom panikom sa teškim posledicama ukoliko Kongres ne prihvati po hitnoj proceduri interventni paket mera Bele kuće koji sa 700 milijardi dolara treba da smiri tržište.
„Glavni ekonomski eksperti vlade upozoravaju da bez hitnih mera Kongresa Amerika može ući u stanje finansijske panike koje će aktivirati opasni sirotinjski scenario. Već smo se suočili sa širokim gubitkom poverenja i vodeći sektori finansijskog sistema SAD su pred opasnošću zaustavljanja. Ukoliko Kongres ne podrži hitne mere koje predlažemo, u SAD može početi zatvaranje banaka, tržište hartija od vrednosti srozaće se još više, u zemlji će porasti nezaposlenost jer milioni Amerikanaca mogu izgubiti posao. Konačni rezultat može biti ulazak naše zemlje u dugu i bolnu recesiju“, rekao je Buš.

Usred krize
„Nalazimo se usred ozbiljne finansijske krize i federalna vlada na nju odgovara odlučnom akcijom“, izjavio je Buš u sredu uveče, u obraćanju naciji.
U govoru koji je prenosila televizija, on je upozorio da tržište ne funkcioniše kako treba, da je sve širi gubitak poverenja, da su najvažniji sektori izloženi riziku, kao i da bi još neke banke mogle bankrotirati i povući američku privredu u recesiju.
„Ne smemo dozvoliti da se to dogodi“, rekao je američki predsednik. On je istakao da ga njegov „prirodni instinkt“ navodi da se suprotstavi državnoj intervenciji u finansijskom sektoru, ali da ga je kriza navela da zauzme drugi pristup.
Bušova administracija i Kongres nastoje da se dogovore o planu koji bi vladi omogućio da se umeša i preuzme nelikvidne kredite na Vol stritu, kako bi se razrešio finansijski haos.
Buš je dva sata pre govora pozvao predsedničke kandidate demokrata i republikanaca Baraka Obamu i Džona Mekejna u Belu kuću na sastanak sa liderima Kongresa, radi postizanja dogovora o planu za spasavanje Vol strita.
Obama i Mekejn su, zatim, izdali zajedničko saopštenje u kome su pozvali Kongres na saradnju i postizanje sporazuma kako bi se izbegla ekonomska katastrofa.
Oni su, u kratkom saopštenju, ocenili da je došlo vreme da se dve partije slože za dobrobit američkog naroda.
„Ovo je vreme da se izdignemo iznad politike, za dobro zemlje“, stoji u zajedničkom saopštenju Obame i Mekejna.

„Nepromišljen plan“
Jedan od vodećih svetskih investitora i poznati finansijski mešetar, Džordž Soroš, oštro je juče, u autorskom članku koji je preneo londonski Fajnenšel tajms, kritikovao plan američke administracije za ozdravljenje domaćeg finansijskog tržišta, nazvavši ga „nepromišljenim.“ Soroš je ocenio da plan, koji predviđa da se sumom od 700 milijardi dolara otkupe akcije posrnulih američkih finansijskih kompanija na rok od dve godine, treba ponovo razmotriti i nakon toga pronaći „bolja rešenja za sprovođenje tih mera.“ Ministarstvo finansija SAD bi trebalo, prema mišljenju Soroša, da emituje specijalne državne obveznice za prevazilaženje sadašnje krize, a ne da bankama daje novac, direktno iz državnog budžeta, za pokriće tekućih dugova.
Istovremeno se Soroš založio da Uprava federalnih rezervi SAD (Fed) stavi pod kontrolu poslovanje svih američkih banaka koje su vodile pogrešnu poslovnu politiku na hipotekarnom tržištu, a sada pokušavaju da ne priznaju takve greške.
Povodom kontroverzi koje su pojavile oko realizacije plana američke vlade za spasavanje posrnulih domaćih banaka i drugih kreditnih organizacija sinoć se oglasio i direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Štros Kan.
On je rekao, govoreći na ekonomskoj konferenciji u Vašingtonu, da bi Kongres SAD trebalo da prihvati plan za ozdravljenje američkog finansijskog tržišta, ali je istovremeno upozorio da će tekuća globalna kriza imati znatno veće negativne posledice nego što se ranije verovalo.
Štros Kan je, naime, ocenio da se globalni gubici finansijskih organizacija, zbog hipotekarne krize u SAD, ove godine mogu uvećati na 1,3 biliona dolara. To je približno 30 odsto više nego što se ranije procenjivalo.
Čelnik MMF je ukazao, istakavši da Fond igra bitnu ulogu u upoznavanju međunarodnih finansijskih krugova sa tekućim problemima na kreditnim i drugim tržištima, da se koreni sadašnje finansijske krize nalaze u SAD.

Ostale vestiArhiva