U okviru izborne kampanje za američke predsedničke izbore 4. novembra, u četvrtak ujutro po evropskom vremenu održan je treći i poslednji televizijski duel predsedničkih kandidata demokrata i republikanaca, Baraka Obame i Džona Mekejna.
Sučeljavanje pred televizijskim kamerama odvijalo se u zgradi Univerziteta Hofstra u saveznoj državi državi Njujork, a raspravom su dominirale brojne teme. Pored zdravstva, abortusa i energetike značajan deo debate kandidati su posvetili ekonomskoj krizi u zemlji.
Duel je bio posebno važan za Mekejna, jer je u većini istraživanja javnog mnjenja po popularnosti među biračima zaostajao za Barakom Obamom.

Tačka na krizu
Džon Mekejn je stoga na samom početku predložio da se na ekonomsku krizu u americi, kako je rekao, stavi tačka i to državnim otkupom hipotekarnih kredita građana, zamrzavanjem potrošnje, uštedom miliona dolara iz budžeta za odbranu i opštim smanjenje vladine potrošnje:
" Prvo bih svuda zamrznuo potrošnju. Neki će reći da bi to bilo kao sekirom da je presečeno a ja bih posle toga izvukao skalpel... Našoj zemlji je potrebno da krene u novom pravcu jer smo mi Republikanci vodili zemlju tokom najvećeg povećanja javne potrošnje, koje je izmaklo kontroli".
Kandidat Republikanaca je zatim optužio senatora Obamu da vodi, kako se Mekejn izrazio, klasno motivisani poreski rat, na šta je prozvani Obama uzvratio obećanjem da će smanjiti poreze većini, a povećati ih samo najbogatijim Amerikancima:
" Želim da ponudim smanjenje poreza za 95 odsto zaposlenih Amerikanaca... devedeset pet odsto. Ako zarađujete manje od četvrt miliona dolara godišnje, onda vam porez na dohodak neće biti viši. Povećao bih porez na dobit od kapitala, a ne bih povećao porez na plate ni za paru".

Složno oko kredita
Barak Obama je nastojao da svog rivala poveže sa nepopularnom Bušovom administracijom, ali su se kandidati složili da je vrlo važno pomoći Amerikancima da restruktuiraju svoje stambene zajmove, iako su za to predlagali različita rešenja.
Kao lek za energetske probleme, i zavisnost od uvozne nafte, Mekejn je obećao da će ukinuti carinu na etanol od šećerne trske i smanjiti subvencije za etanol jer po njegovom mišljenju remete stanje na tržištu i mogu da dovedu do inflacije.
Bilo je i pokušaja da se diskredituje ličnost protivnika; tako je Džon Mekejn još jednom zatražio da Barak Obama detaljno objasni svoje kontroverzno poznanstvo sa Vilijemom Ajersom, osnivačem ekstremističke i po sudu tadašnjih američkih vlasti terorističke grupe 'Veder Andergraund" koja je formirana tokom vijetnamskog rata:
"Nimalo me nije briga za starog, istrošenog teroristu, ali kako je o tome govorila senator Hilari Klinton tokom debate s Vama... Mi moramo da znamo sve o tom odnosu. Sve to dakle treba naravno da se proveri".

"Vođenje negativne kampanje"
Barak Obama je na to rekao da je već sa osam godina saznao za, kako se izrazio, Ajersove aktivnosti dostojne prezira, a kandidati su razmenili i optužbe za vođenje negativne kampanje.
Analize i ankete tokom dana pokazaće da li je posle TV duela Džon Mekejn uspeo da nadoknati zaostatak u popularnosti u većini istraživanja.
Neizvesnost će, čini se ipak, trajati sve do glasanja 4-tog novembra.
Tome u prilog ide i vest da je jedan sud u državi Ohajo, jednoj od presudnih saveznih država na izborima, naredio pregled više stotina hiljada novoupisanih birača zbog navodne manipulacije biračkim spiskovima.
Širom SAD, Demokrate su do sada registrovale četiri puta više novih birača nego Republikanci a u više država, istraga je do sada otkrila više hiljada lažnih birača na spiskovima koje su podnele obe stranke.

Ostale vestiArhiva