Američki pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Daniel Frid poručio je makedonskim zvaničnicima da u narednih pet nedelja, koliko je ostalo do ministarskog sastanka NATO, iskorite za iznalaženje rešenja sa Grčkom u vezi sa imenom zemlje.
"Kupovanje vremena neće pomoći i neće olakšati pregovarački proces", poručio je Frid, sugerišući im da rade ozbiljno na poslednjem predlogu posrednika UN Metjua Nimica.
On je upozorio da ne postoji predlog koji će se u pregovorima dopasti i jednoj i drugoj strani, ali da je sigurno da mora da postoji rešenje o imenu.
Makedonski mediji su naveli da će danas u Njujork doputovati makedonski pregovarači u sporu Nikola Dimitrov i Martin Protuđer, kako bi Nimicu preneli primedbe makedonskog vrha na poslednji predlog.
Odluka makedonskog državnog vrha usledila je nakon posete Skoplju zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Stjuarta E. Džonsa.
SAD su preduzele novu diplomatsku aktivnost smirivanja tenzija između Atine i Skoplja, u nameri da posredniku Nimicu omoguće da pripremi novi paket u toku narednih nekoliko nedelja. Nimic je predložio kompromisno rešenje za ime Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, i to "Republika Makedonija Skoplje".
Makedonsko ime i istorija, posebno posle raspada Jugoslavije 1991. godine, postalo je predmet rasprave između Atine i Skoplja.
Ključni grčki argument je da korišćenje imena Makedonija predstavlja "bezbedonosnu pretnju", jer Grci tako nazivaju svoju severnu oblast, zbog čega je na samitu NATO-a u Bukureštu početkom aprila, zbog nerešenog problema u vezi sa nazivom, uložila veto na prijem Makedonije u Alijansu, što je proizvelo vanredne parlamentarne izbore u Makedoniji.
"Diplomatskom ofanzivom" Grčka je u proteklih nekoliko nedelja uspela da ubedi desetak zemalja da Makedoniju, koju su ranije priznali pod njenim ustavnim imenom Republika Makedonija, ubuduće oslovljavaju sa Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
Makedonija je u članstvo UN primljena 8. aprila 1992. godine pod privremenom odrednicom BJRM. Ovu zemlju je do sada pod ustavnim imenom priznalo 125 zemalja sveta, među kojima su SAD, Rusija, Kina, sve republike bivše Jugoslavije i neke zapadnoevropske zemlje.

Ostale vestiArhiva