Istočna Evropa preživljava dane iznenadnog otrežnjenja nakon što joj je posle godina šoping buma i opšteg rasta životnog standarda globalna ekonomska kriza donela glavobolje u vidu pada potrošnje, kreditnih problema i inflacije. Nisu pošteđene ni zemlje Balkana, čije su se ekonomije snažno oslanjale na strane investicije koje sada prete da presuše. Analitičari se razilaze u oceni ko je od naših suseda najranjiviji na svetske berzanske potrese, ali se slažu da će mnoge zemlje regiona, uključujući i Srbiju, morati da potraže pomoć MMF da bi prebrodila finansijsku oluju.
Mađarska je juče dobila rekordnu pomoć od čak 20 milijardi evra u zajmovina od MMF, EU i Svetske banke za njenu privredu ozbiljno uzdrmanu krizom. Situacija u Mađarskoj je najteža u regionu, jer je ona rapidno gubila devizne rezerve zbog odliva kapitala, beležila veliki deficit platnog bilansa i pad vrednosti forinte, kaže za „Blic” Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Ekonomista Jurij Bajec objašnjava za naš list da se Mađarska dugi niz godina previše oslanjala na strane investitore, koje je panika po svetskim berzama sada naterala u bekstvo.
Budimpešta je najavila da se priprema za recesiju u idućoj godini. Premijer Ferenc Đurčanj objavio je pesimističnu prognozu privrednog rasta za 2009. od jedan odsto.
Đurčanj je predložio mere štednje u javnoj potrošnji, koje predviđaju zamrzavanje primanja u državnoj upravi, obustavljanje isplate 13. plate i 13. penzije, smanjenje nadoknada članovima upravnih odbora u državnim preduzećima i troškova za službene automobile i telefone.
Recesija preti i Bugarskoj ako dođe do većeg odliva kapitala. Svetska banka vrši pritisak na Bugarsku da pripremi neophodni „spasonosni plan” za krizu. Rumunija, i pored pozamašnog deficita platnog bilansa, ima svetliju perspektivu, zahvaljujući fleksibilnom kursu valute i manjem spoljnom dugu, smatra Gligorov.
MMF je saopštio da ne vodi pregovore sa Rumunijom, ali da je činjenica da je zemlja u „veoma teškoj” situaciji.
Finansijska kriza pogoršala je situaciju i u Hrvatskoj, čiji je najveći problem spoljni dug koji dostiže čak 90 odsto BNP. Uz deficit platnog bilansa od osam odsto i ova zemlja je kandidat za pomoć. Prema proceni Gligorova, gotovo je izvesno da će MMF morati da interveniše ako sledeća turistička sezona u Hrvatskoj bude loša jer su prihodi od turizma njen glavni izvor deviznih sredstava.
Bajec smatra da Srbija nije ugrožena ni više ni manje od drugih zemalja u regionu.
„Tačno je da ovo nisu laka vremena, ali činjenica da smo u jeku krize dogovorili ozbiljne kredite sa svetskim finansijskim institucijama, poput onog za koridor 10, da sada pregovaramo i sa MMF daje razloga za optimizam.”

Ostale vestiArhiva