Đelić kaže da je šest godina najduži rok koji Srbija i vlade susednih zemalja smatraju prihvatljivim za ulazak u EU. Potpredsednik Vlade je u govoru na Svetskom ekonomskom forumu (SEF) u Istanbulu ovakav stav ilustrovao činjenicom da je regionalni sporazum Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), područje sa najbržim rastom u Evropi, preneto je na internet stranici Emportal.
Takav razvoj je uprkos pesimističkim očekivanjima da bi CEFTA trebalo da bude “utešna" regionalna asocijacija za zemlje Zapadnog Balkana, primetio je Đelić.
Đelić je, u osvrtu na najavu predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza da bi Srbija već u 2009. mogla da dobije status kandidata za prijem u EU, rekao da je ova zemlja izvrstan primer Unijine “meke moći" - njenog ekonomskog i socijalnog primera.
Promene u zemlji učinile da “proevropsko jezgro" postane dominantna i najsnažnija domaća politička grupacija, primetio je Đelić.
Potpredsednik vlade je, međutim, ocenio da je zemljama-članicama najuspešnije integracije u svetu potrebna hrabrost kada su u pitanju vizne olakšice za Srbiju.
"Proces priključenja EU može da traje godinama, ali omogućavanje slobode putovanja je nešto što može da se promeni za jedan dan i “to ljudi mogu odmah da osete", naglasio je Đelić.
Đelić se tokom dana na Forumu u najvećem turskom gradu sreo, pored ostalih, sa Žakom Baroom, potpredsednikom EK koji je potvrdio da će njen izveštaj o viznoj liberalizaciji biti pozitivan za Srbiju.
No, za primenu vizne liberalizacije ostaje važno pitanje ispunjenja političkih uslova, tj. saradnja sa Haškim tribunalom, kazao je Baro.
Baro je predočio da će u godišnji izveštaj EK, kada je rec o Srbiji, biti uključeni i efekti sprovodenja makroekonomske stabilizacije i istakao da je od presudne važnosti da grupa pravosudnih zakona posle Vlade Srbije, bude usvojena i u parlamentu.

O ekonomskoj saradnji sa Turskom
Potpredsednik Đelić je za "Emportal" posle više susreta sa vodećim turskim privrednicima kazao da su oni zainteresovani za investicije u oblasti energetike, infrastrukture i industrije.
Đelić se do sada na SEF-u u Istanbulu sreo sa vodećim ljudima velikih turskih kompanija - Koč, Dogan, Sabandži, Enka, kao i turskim ministrima zaduženim za ekonomski sektor.
Tokom ovih susreta bilo je reči i o izgradnji Koridora 10 i turskom uključivanju u taj projekat koje bi bilo od velike važnosti.
Naime, ocenjuje se da samo ukoliko zemlja sa preko 70 miliona stanovnika i privredom čiji će ukupan društveni proizvod (GDP), procenjuje se, izneti blizu 950 milijardi dolara, uz stopu rasta od 5,4 odsto, prihvati tu saobraćajnicu kao tranzitni, može se računati na intenzitet prometa koji će biti isplativ za ulaganje u ovu infrastrukturu.
"Turske kompanije su zanteresovane da, osim u izgradnji, učestvuju i u jednom broju transportnih usluga koje prate saobracajnice", kazao je Đelić.
Prema Emportalu, predstavnici vodećih turskih kompanija iskazali su interesovanja za različite privredne grane u Srbiji, pa je Sabandži zainteresovana za ulaganje u proizvodnju kamiona, industriju cementa i proizvodnju guma.
Više drugih kompanija svoju ulogu vide u energetici, budući da Turska ostvaruje najveći energetski projekat u svetu(GAP), u Jugoistočnoj Anadoliji koji treba da obezbedi proizvodnju novih 50.000 megavata električne energije.
Potpredsednik Đelić od srede učestvuje u Istanbulu na SEF gde predstavlja napredak Srbije na putu ka EU i razgovara o produbljivanju bilateralnih odnosa sa Turskom.
Na prvom SEF-u o Evropi i centralnoj Aziji, koji se održava do 1. novembra, ključne teme su da li će se i kada EU proširiti na Tursku i zemlje zapadnog Balkana i kako Turska može biti most između centralne Azije i Evrope.

Ostale vestiArhiva