U Srbiji se pritvor više neće određivati odmah posle saslušanja okrivljenog, već će rešenje o ovoj meri istražni sudija donositi tek posle održanog ročišta. Ovo je jedna od novina predviđena upravo završenim Nacrtom o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku(ZKP) iz 2001. godine koji uskoro treba da uđe u skupštinsku proceduru.
– Ročište će biti obavezno ne samo kada istražni sudija, odnosno veće, odlučuje o određivanju pritvora, već i prilikom razmatranja zahteva za produženje ili ukidanje ove mere. Na ročište će biti pozivani javni tužilac, odbrana i okrivljeni, ukoliko bude dostupan pravosudnim organima. To podrazumeva raspravu na kojoj će predstavnici javne tužbe i advokati sučeljavati argumente. Tek posle toga sud će donositi odluku o pritvoru – objašnjava za „Blic nedelje“ dr Goran Ilić, profesor beogradskog Pravnog fakulteta i član radne grupe koja je radila na izmenama i dopunama ZKP-a.
Nova rešenja sadrže i odredbe koje se odnose na specijalne istražne tehnike, u javnosti poznate kao prisluškivanje.
– Do sada su se ove mere primenjivale za krivična dela protiv ustavnog uređenja, čovečnosti i međunarodnog prava, kao i dela s elementima organizovanog kriminala. Ubuduće će taj krug biti proširen i na druga izuzetno teška krivična dela. Na primer, prisluškivanje će biti moguće i kada su u pitanju neka koruptivna dela, kao što su zloupotreba službenog položaja i trgovina uticajem, ali i ubistva i teška ubistva, sprečavanje i ometanje dokazivanja, uključujući pretnje i uticaj na svedoke. Izmenama ZKP-a je predviđeno i da se ove mere primenjuju ne samo kada je neko krivično delo izvršeno, već i kada se ono priprema – kaže profesor Ilić.
Kada je reč o ovim merama, posebnu novinu predstavlja odredba koja u krivični postupak prvi put uvodi Vojnu bezbednosnu agenciju (VBA). Tako će ubuduće po naredbi suda pomenute mere, osim policije i BIA, moći da primenjuje i BVA, ali samo kada se radi o krivičnim delima protiv VS i Ministarstva odbrane.
Precizirana je i proširena odredba o prikrivenom isledniku.
– Prikriveni islednici su, po pravilu, ljudi iz policije. Zakon će u izuzetnim slučajevima omogućiti da se u toj ulozi nađu i druga obučena lica, uključujući i strane državljane. To praktično znači da prikriveni islednik može biti i policajac iz druge države, ali samo kada je u pitanju međunarodni kriminal – iznosi profesor Ilić.
Izmenom ZKP-a uvode se novine i u glavni pretres, odnosno suđenje, koje će nalikovati onome što gledamo iz haških sudnica. Ubuduće će predsednik veća prvo pitati okrivljenog da li priznaje delo i zatim ga pozvati da se izjasni o optužbi i iznese odbranu. Ako okrivljeni odbije da to učini, smatraće se da poriče delo za koje je optužen. U slučaju da okrivljeni pristane da odgovara, pitanja će mu prvo postavljati njegov advokat, zatim tužilac, i na kraju sud.
– Ovo rešenje trebalo bi da predstavlja model koji će biti razrađen u budućem Zakoniku o krivičnom postupku – kaže profesor Ilić.
Značajnu novinu predstavlja i odredba koja obavezuje viši, odnosno drugostepeni sud, da posle dve ukinute presude nižeg suda sam održi pretres i presudi.
– I do sada je drugostepeni sud imao mogućnost da na ovaj način donese pravosnažnu presudu, ali je to retko koristio. Ukoliko predložene izmene budu usvojene, sud će biti u obavezi da to čini – ističe profesor Ilić.
Promena nije mimoišla ni deo ZKP-a koji se odnosi na svedoka saradnika. Domaći „pokajnici“ ubuduće više neće prolaziti bez kazne, kao što je bilo do sada. Oni će biti oglašeni krivim i osuđeni za delo koje su priznali, ali će im sud umanjivati kaznu za polovinu.
– U izuzetnim slučajevima, uzimajući u obzir značaj iskaza svedoka saradnika, njegovo držanje tokom krivičnog postupka i raniji život, sud može na predlog tužioca da svedoka saradnika oslobodi od kazne. Protiv ovakve odluke suda ne može se uložiti žalba – objašnjava profesor Ilić.

Tužilačka istraga na ledu
Radna grupa je predložila da se van snage stavi Zakonik o krivičnom postupku iz 2006. godine koji je trebalo da počne da se primenjuje za mesec i po dana, tačnije, 31. decembra. To znači da od tužilačke istrage, koje je predviđao ovaj nesuđeni zakon, za sada nema ništa. Ovo rešenje trebalo bi da se tek nađe u budućem, novom Zakoniku o krivičnom postupku, za čiju je izradu Ministarstvo pravde uskoro treba da obrazuje radnu grupu.

Ombudsman kod pritvorenika
Izmenama i dopunama ZKP-a iz 2001. godine predviđeno je da pritvorenika, pored advokata i rodbine, može da posećuje i zaštitnik građana, odnosno ombudsman. Uz to, ukida se i cenzura, odnosno otvaranje pisama koje pritvorenici šalju međunarodnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava, sudovima, advokatima ili organima sudske, izvršne i zakonodavne vlasti.

Ostale vestiArhiva