Mladi su se okupili u drevnoj tvrđavi na obali Dunava da bi prisustvovali rađanju najnovije „nacionalne države“ na Balkanu. „Država Egzit“ je festival koji u Novi Sad dovodi na hiljade ljubitelja muzike iz zemalja koje još nose ožiljke rata. Organizatori ga opisuju kao privremenu državu i posetiocima umesto karata daju „pasoše“. Pristalice ovog festivala kažu da je to jedina „država“ bivše Jugoslavije čije granice nisu natopljene krvlju.

Mnogo toga se promenilo od prvog „Egzita“ 2000, festivalskog izdanka omladinskog pokreta koji se 90-ih godina borio protiv Slobodana Miloševića. Ove godine preko 150.000 ljudi iz cele Evrope okupiće se na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu da bi tokom četiri dana (počev od 6. jula) uživali u nastupima nekih od najvećih svetskih izvođača rok, pop i elektronske muzike. Na spisku gostiju su, između ostalih, i Morisi, „Franc Ferdinand“, „Pet šop bojs“, „Sisor sisters“ i di-džejevi Džef Mils, Dejv Klark, Hernan Kataneo.

„Egzit“ je najveća od više omladinskih manifestacija koje se održavaju u republikama bivše Jugoslavije s ciljem da se muzika iskoristi da ujedini zajednice koje su pre samo jedne decenije bile u ratu.

Dragan Ambrozić, veteran beogradske muzičke scene, kaže da jedinstveni duh „Egzita“ proističe iz posleratne želje ljudi da se zabavljaju. On objašnjava da su veliki gradovi imali razvijenu muzičku scenu pre rata, ali su onda izgubili korak sa najnovijim događajima u muzičkoj industriji i najznačajniji izvođači su počeli da ih zaobilaze na svojim turnejama. Iz rata su izašli gladni nove muzike.

Strani muzičari, koji su bili „dovoljno hrabri“ da dođu na ovaj festival, kaže Ambrozić, bili su zadovoljni što su naišli na strastvenu publiku koja poznaje muziku i koja se veoma razlikuje od onoga što su mogli da očekuju na osnovu informacija iz medija.

U političkoj panorami koja se menja „Egzit“ je sačuvao sposobnost da izaziva kontroverze. Dok je prvobitni „Egzit“ bio zamišljen kao izazov režimu Slobodana Miloševića, moderni festival je usredsređen na nesrećno nasleđe ratova koji se povezuju sa njegovom vlašću. „Možda se misija promenila otkako smo se oslobodili Miloševića, ali mi i dalje koristimo muziku kao moćno sredstvo“, kaže Bojan Bošković, generalni direktor i jedan od osnivača „Egzita“.

Međutim, kritičari festivala tvrde da je njegova misija izneverena. Najspornija je saradnja sa desničarskom radikalnom strankom, sa kojom su organizatori festivala postigli dogovor da podrži „Egzit“ ubrzo pošto je uspostavila kontrolu nad gradskom vladom Novog Sada posle lokalnih izbora održanih pre dve godine. Najžešći kritičari festivala, uključujući i one koji su pomogli da se on osnuje, kažu da je on odustao od svojih ideala da bi mogao da opstane. Bošković, međutim, odbacuje kritike i ističe da postignuti dogovor ne obezbeđuje gradskoj vladi kontrolu nad „Egzitom“. „Sve što smo želeli“, kaže on „jeste da budemo sigurni da ćemo i dalje moći da koristimo Tvrđavu za naš festival. Ne mogu da nas kritikuju zbog toga.“ Festival se prvenstveno tiče muzike, kaže Bošković, ali „mi ne bežimo od činjenice da ‘Egzit’ ima i političko značenje“.

Kako je festival postao poznat i van Balkana, on je postao i sredstvo za promovisanje imidža Beograda u inostranstvu - naročito u EU, kojoj Srbija želi da pristupi.

„Želim da ljudi ovde dođu i otkriju Srbiju mladih i prijateljski nastrojenih ljudi koji su visokoobrazovani i ne plaše se da osporavaju svoje vođe“, kaže Bošković. „Još uvek pokušavamo da se izborima sa mnoštvom negativnih stereotipa u ovom delu svet. ‘Egzit’ će nastaviti da se bori - do samog kraja.“

Ostale vestiArhiva