Na stotine grčkih učenika protestovalo je na ulicama Atine, četrnaesti dan zaredom, u okviru antivladinih demonstracija, izazvanih ubistvom tinejdžera Aleksandrosa Grigoropulosa.
U zapadnom delu Atine, demonstranti su nosili transparent na kojem je pisalo - "njihov terorizam neće upaliti", protestujući zbog ranjavanja vazdušnom puškom drugog 16-godišnjeg mladića u prestonici.
Policija je saopštila da u vreme njegovog ranjavanja nijedan policajac nije bio na licu mesta i da je istraga u toku.
Grupa mladih demonstranata napala je zapaljivim bombama Francuski institut u Atini na kome je porazbijala prozore. Unutrašnjost zgrade nije ozbiljnije oštećena.
Prema podacima policije, u napadu je učestvovalo dvadesetak mladih.
"Iskra u Atini, požar u Parizu. Pobuna dolazi", pisalo je na zidu zgrade na francuskom jeziku, dok je drugi grafit, napisan na grčkom glasio: "Francuska, Grčka, ustanak svuda".

Protest sindikata
Sindikati zaposlenih u javnom i privatnom sektoru Grčke protestovali su zbog predloženog budžeta za 2009. godinu, međutim, ispred grčkog Parlamenta u Atini okupio se mali broj ljudi.
Policija, međutim, strahuje kako će proteći koncert koji se održava ispred atinskog univerziteta, a koji je posvećen preminulom Grigoropulosu.
Sindikalci su prethodno pozvali radnike da masovno učestvuju u "mobilizaciji mladih i sindikata" i omoguće "dinamičan i demokratski odgovor na politiku protiv radnika".
Moćno grčko udruženje industrijalaca - SEV, pozvalo je na formiranje stabilne, kredibilne i moderne vlade, pošto Vlada premijera Kostasa Karamanlisa gubi podršku javnosti.

Strah od nereda i u drugim državama
Atina je u protekle dve nedelje poprište skoro svakodnevnih sukoba, nakon što je jedan policajac 6. decembra, ubio 15-godišnjeg Aleksandrosa Grigoropulosa.
Analitičari ocenjuju da su protesti zbog ubistva dečaka, proteklih nedelja dobili zamah zbog raširenog nezadovoljstva građana političkim skandalima, visokom nezaposlenošću među mladima, niskim platama i posledicama globalne recesije.
Demonstracije u Grčkoj su već podstakle proteste solidarnosti od Moskve, preko Londona, Pariza i Berlina, do Madrida.
Evropski političari, uključujući francuskog predsednika Nikolu Sarkozija, izrazili su zabrinutost da bi se neredi mogli proširiti, s obzirom na pad ekonomskog rasta i porast nezaposlenosti u mnogim zemljama.

Ostale vestiArhiva