Veće Vrhovnog suda potvrdilo je maksimalne kazne od 40 godina zatvora Miloradu Ulemeku Legiji i Zvezdanu Jovanoviću, koje je izrekao Specijalni suda za ubistvo premijera Zorana Đinđića, saznaje "Blic".
Istovremeno, Vrhovni sud je potvrdio i da su preostala desetorica osuđenih krivi za atentat na prvog demokratskog premijera Srbije.
Predmet se, kako saznajemo, još nalazi u odeljenju sudske prakse, koje vrši korekcije i proverava da li je presuda petočlanog Veća u skladu sa sudskom praksom i zakonima. Očekuje se da se ta procedura završi do kraja ove godine.
Ulemek u Jovanović će imati pravo na još jednu žalbu, kao i svi optuženi koji su osuđeni na maksimalne kazne, dok će protiv ostalih optuženih presuda postati pravosnažna. O eventualno novim žalbama Ulemeka i Jovanovića ponovo bi odlučivao Vrhovni sud, ali bi u tom slučaju veće činilo sedam sudija Vrhovnog suda koji nisu učestvovali u drugom stepenu.
“Najteže je saznanje da živimo u zemlji gde premijera može ubiti kriminalna organizacija, i to u dvorištu zgrade Vlade, da bi ostvarila svoje kriminalne političke ciljeve”, rekla je sudija Mesarović obrzlažući presudu.
Ona je tada saopštila da je sud utvrdio da su odluku da se ubije premijer doneli Dušan Spasojević i Milorad Ulemek u pokušaju da izbegnu krivično gonjenje za ubistvo Ivana Stambolića, četvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali i druge zločine. Prema njenim rečima, postupci u Haškom sudu bili su motiv samo za Zvezdana Jovanovića. Sudija Mesarović je navela i da je sud zaključio da je odbrana Ulemeka nelogična i kompromitovana dokazima.
Ona je navela da je Sud utvrdio činjenično stanje na osnovu materijalnih dokaza, iskaza 150 svedoka, četvorice svedoka saradnika i priznanja optuženih datih policiji i pred istražnim sudijom.
Posebno je istakla iskaz svedoka Kuje Kriještorca pred istražnim sudijom u kojem navodi da je u Gepratovoj ulici video optuženog Vladimira Milisavljevića Budalu. Kriještorac je ubijen 1. marta 2004. i do danas počinioci nisu otkriveni.
Suđenje za ubistvo premijera Đinđića počelo je 23. decembra 2003. Osim ubistva svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka i svedoka Kriještorca, tok postupka obeležilo je još nekoliko događaja. Prvo je uhapšen zamenik specijalnog tužioca Milan Radovanovć, nadležan za ovaj predmet, a zatim je dao otkaz i njegov kolega Nebojša Maraš. Pred kraj suđenja, tadašnji predsednik veća Marko Kljajević svojevoljno je napustio sud i otišao u advokate.
Sudija Mesarović bila je od početka u Veću, kao i sudija Milimir Lukić, a za trećeg člana je posle ostavke Kljajevića iz
abrana iskusni sudija Radmila Dragičević Dičić. Posle hapšenja Radovanovića i ostavke Maraša zastupanje u ime tužbe preuzeo je Jovan Prijić, prvi specijalni tužilac.
Od kraja akcije „Sablja” do danas uhapšena su dvojica okrivljenih koji su bili u bekstvu - Aleksandar Simović i Dejan Milenković Bagzi, koji je dobio status svedoka saradnika.
U bekstvu su još „zemunci” Miloš Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević Budala, Sretko Kalinić i Milan Jurišić Jure.
U ovom postupku postojala su i četvorica svedoka saradnika: Ljubša Buha Čume, Miladin Suvajžić - Đura Mutavi, Dejan Milenković Bagzi i Zoran Vukojević Vuk, koga su kako se sumnja ubili odbegli pripadnici klana.
Odlukom veća sudije Nate Mesarović, maksimalne kazne od po 40 godina zatvora dobili su Milorad Ulemek Legija, komandant JSO i Zvezdan Jovanović, zamenik komandant JSO.
Na po 35 godina zatvora osuđeni su pripadnici zemunskog klana Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić. Na po 30 godina osuđeni su Željko Tojaga iz JSO, Branislav Bezarević iz BIA i „zemunci” Miloš Simović, Milan Jurišić i Dušan Krsmanović. Najmanju kaznu dobio je Saša Pejakoviću iz JSO od osam godina zatvora za pomoć učiniocima nakon izvršenja krivičnog dela. On je jedini pušten iz pritvora do pravosnažnosti presude.

Ostale vestiArhiva