Obamino očekivano odustajanje od tvrde linije u vezi sa raketnim štitom u centralnoj Evropi, koji je držala administracija njegovog prethodnika Džordža Buša, upravo je glavni adut za uspešno definisanje novog nuklearnog sporazuma između Amerike i Rusije. On bi nasledio prethodni iz 1991. godine koji su potpisali tadašnji predsednici SAD i Sovjetskog Saveza - Džordž Buš stariji i Mihail Gorbačov, a koji ističe u decembru ove godine. Starim sporazumom, koji je poznat pod nazivom Start-1, pojedinačni nuklearni arsenali Vašingtona i Moskve smanjeni su sa oko 10.000 na po 5.000 bojevih glava, a prema novom Obaminom predlogu, američkoj i ruskoj vojsci ostalo bi po 1.000 nuklearnih raketa.
Brodovi Beograda (svet)
Sergej Ivanov, ruski vicepremijer, kazao je da Moskva pozdravlja odluku nove američke administracije da pregovara i za godinu dana potpiše novi sporazum sa Rusijom o smanjenju nuklearnog arsenala i da je spremna na to.
Novi šef Bele kuće bi uskoro trebalo da formira tim za sprečavanje širenja nuklearnog naoružanja u svetu, koji će da nadgleda i pregovore sa Moskvom. Kancelariju bi trebalo da vodi Geri Simor, koji je istu funkciju obavljao i u okviru administracije Bila Klintona, bivšeg demokratskog predsednika. Pregovore sa ruskom stranom bi trebalo da vodi lično Hilari Klinton, novopostavljeni državni sekretar SAD.
„Perspektive za napredak u odnosima dve zemlje su prilično velike, pošto sada u Vašingtonu imamo administraciju koja zaista veruje u kontrolu naoružanja”, tvrdi Stroub Talbot, predsednik „Brukings institjušn” i bivši zamenik državnog sekretara SAD zadužen za odnose sa Rusijom tokom devedesetih godina prošlog veka.
Obamin plan komplikuje činjenica da bi američko-ruskim sporazumom o smanjenju strateškog oružja i od drugih država koje poseduju nuklearne rakete bilo očekivano da smanje svoje kapacitete. Iran i Severna Koreja ne odustaju od razvoja nuklearnih programa.

Ostale vestiArhiva