Ko će krajem februara u fotelju predsednika Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) pitanje je koje zaokuplja pažnju čitave, ne samo, sportske Srbije. Ivan Ćurković ili Vlade Divac, dva jaka kandidata sa bogatim biografijama i zapaženim rezultatima staviće na sto programe i vizije za berićetnije dane sporta. Ko će dobiti podršku „parlamenta“ koji broji 83 člana, još uvek je neizvesno.
Ipak, ono što postaje sasvim jasno je to da će se u prvom planu naći začarani krug u kojem su tesno pomešani dnevno-politički i sportski interesi, i ma ko da izađe iz tog „kola“ sa oreolom pobednika, neće moći sasvim uzdignute glave da konstatuje kako je viteškim nadmetanjem obezbedio odgovornu funkciju.

Smena u najavi
Depolitizacija sporta ugrađena je u državnu strategiju razvoja ove delatnosti, a u prilog tome i reči ministarke za omladinu i sport Snežane Samardžić- Marković koja je nedavno konstatovala da „treba smanjiti uticaj političara na sport, a da to potvrđuje ličnim primerom, za razliku od nekih svojih kolega, jer se neće mešati u izbore u OKS ili drugim savezima“. U nastavku dodaje da „često sportske asocijacije i klubovi pozivaju u pomoć baš političare sa nadom da će tako doći do potrebnih sredstava.“
Nekome je izgleda ovakva reakcija zasmetala, pa je krenula storija u kojoj se šalju signali o mogućoj smeni ministarke, a „promovisan“ je i potencijalni naslednik Zoran Radović, nekadašnji košarkaš Crvene zvezde...
Pandorina kutija je otvorena, uočava se to u izbornom olimpijskom procesu. Zanimljivo je zapažanje jednog od kandidata Ivana Ćurkovića, čiji je prethodni mandat možda sporan jer je redovni sud izbore proglasio nelegalnim. Legendarni golman i višegodišnji predsednik Partizana izrazio je žaljenje što su se izbori pretvorili u kampanju, a kao komparativne primere navodi čak bombardovanje Srbije i bezobzirnu stranačku borbu koja se odvija pod sloganom „kampanja od vrata do vrata“. Sve to ponižava olimpijski pokret. Ćurković još dodaje da u takvim aktivnostima ne učestvuje, ali i da je iznenađen promenom kursa pojedinih granskih saveza koji su 2008. ocenili kao godinu zapaženog napretka, pa potom svoj sud preinačili u negativan.

Naučena lekcija
U trku je ušao i Vlade Divac, uz moto da sportskim duhom i primerima pokaže da postoje i drugi modeli rada, od onih koji nisu bili u službi sporta i samih sportista. Imao je nekadašnji vrhunski košarkaški as i gorka iskustva, iz 2001. godine kada je izbore dobio Dragan Kićanović odnosno nešto ranije kada njegova kandidatura za prijem u Sportsku komisiju MOK-a nije ni stigla do Lozane. Sve te zakulisne igre obrazložio je političkom nepodobnošću.
Vremena su se promenila, pa je Divac izgleda lekciju naučio. Sada je miljenik vlasti u Srbiji, pošto njegove promotivne akcije prati i predsednik Republike Boris Tadić, a uz to je savetnik za sport minstra policije Ivice Dačića.
Zbog toga čini se da jedna proceduralno-tehnička zamka koja se ovih dana pojavila u javnosti, a odnosi se na neke ne baš jasne i logične odredbe Statuta OKS, ne bi trebalo da predstavljaju prepreku Divcu i izbace ga iz trke. Naime, za predsednički mandat mogu da konkurišu osobe sa destogodišnjim stažom u sportskim organizacijama, te prethodnim članstvom u OKS, što su dva od sedam uslova koje treba ispuniti. Famozni član 38 Statuta ranije je glasio: „kandidat bi trebalo da ispuni sedam uslova“, a posle revizije da: „ kandidat može biti lice koje ispunjava sedam uslova...“ Da li će ova odredba biti ignorisana, videće se nakon sednice Predsedništva OKS,15. februara.
Olimpijski parlament će 24. ferbuara izabrati predsednika i to će učiniti 83 „delegata“ tajnim glasanjem. Poduži popis „parlamentaraca“ nedvosmisleno ukazuje da je na listi veliki broj članova, simpatizera i aktivista na ovaj ili onaj način, najuticajnijih političkih stranaka. Iza kulisa može se čuti da su partijske direktive uveliko na snazi, da treba izgurati svog favorita za ovu prestižnu i značajnu funkciju. Izgleda da u Srbiji niko i ne mari za duh olimpizma i konkretne probleme sporta. Biće valjda novih medalja, bez obzira što neće biti novih dvorana i bazena, jer svetska finansijska kriza je zakucala i na naša vrata. To je sjajna prilika za glamourozne promocije i podizanje posrnulog stranačkog rejtinga. Uz šampione sportskih arena sve je verovatno mnogo lakše, brže i jednostavnije. Ako rezultati izostanu, tu je ona Kubertenova - „važno je učestvovati...“

Ostale vestiArhiva