Predsednik Venecuele Ugo Čaves dobio je plebiscitarnu podršku koja mu omogućava da ostane na vlasti sve dok pobeđuje na izborima.
Čaves je obezbedio 54 odsto glasova na referendumu, na kome su se građani izjašnjavali o ustavnim promenama kojima bi se ukinulo ograničenje na broj predsedničkih mandata i omogućilo da ista osoba bude neograničen broj puta izabrana za šefa države.
Levičarski predsednik Venecuele je na vlasti poslednjih deset godina, a sadašnji, drugi, mandat mu ističe 2013. godine.
"Živela revolucija", uzviknuo je Čaves pojavljujući se, visoko uzdignute pesnice, na balkonu predsedničke palate pred više hiljada okupljenih pristalica, zajedno sa kojima je zatim otpevao nacionalnu himnu.
Prema rezultatima poslednjih anketa objavljenih pred nedeljni referendum, predlog predsednika Čavesa podržavala je tesna većina birača, dok je on sam izjavio da će prihvatiti rezultate izjašnjavanja naroda ma kakvi oni bili.
"Danas se odlučuje o mojoj političkoj sudbini", rekao je venecuelanski predsednik, objašnjavajući da je za njega referendum značajan kao za "ljudsko biće i vojnika u ovoj borbi".
U svojim ranijim izjavama, Čaves je ocenio da bi uspeh referenduma bio dobitak za naciju, jer mu je, kao šefu države, potrebno još najmanje 10 godina da bi učvrstio "tekovine socijalističke revolucije u Venecueli", započete njegovim dolaskom na vlast 1999. godine.
I pristalice i protivnici ustavnih promena tvrdili su da imaju prednost, na osnovu rezultata ispitivanja po izlasku sa glasačkih mesta, preneo je Rojters.
Iako su glasačka mesta zvanično zatvorena nešto posle 18 časova po lokalnom vremenu, ljudima koji su se zatekli u redovima ispred njih omogućeno je da glasaju i posle tog vremena.
Parlament Venecuele je 15. januara odobrio amandman na ustav, kojim se ukida ograničenje broja mandata predsednika, regionalnih guvernera i članova parlamenta, a ta odluka je još trebalo da bude potvrđena na referendumu.
Pošto je referendum uspeo, Čaves bi mogao ponovo da se kandiduje na predsedničkim izborima 2012. i, ako pobedi, da bude na vlasti do 2019. godine.
U Venecueli je krajem 2007. već održan referendum sa istom temom, ali levičarski predsednik je tada pretrpeo poraz, pošto je 50,70 odsto građana glasalo protiv neograničenog broja predsedničkih mandata, a 49,29 odsto za taj predlog.
Dolazak Čavesa na čelo naftom bogate Venecuele bio je praćen procesom nacionalizacije u najvažnijim industrijskim sektorima i velikim izdacima za zaštitu najsiromašnijih.
Njegov "socijalizam" nije se dopao mnogim Venecuelancima, ali ni Zapadu, pre svega, SAD koje u njemu vide novog Fidela Kastra, odnosno remetilački faktor u Latinskoj Americi, regionu koji Vašington smatra svojim "dvorištem".
Čaves ne poriče da je blizak s bivšim kubanskim liderom i da mu je on uzor, ali negira optužbe da mu je cilj potpuno ukidanje privatnog vlasništva i progon stranih kompanija.
Americi se ne dopada ni njegovo naglašeno "koketiranje" s Kinom i Rusijom, sa kojima je Venecuela potpisala nekoliko vrednih ugovora, uključujući one iz domena odbrane.

Ostale vestiArhiva