Pet tačaka optužnice tereti ih za progon Albanaca na nacionalnoj, verskoj i rasnoj osnovi; višestruka ubistva; masovne deportacije i druga nehumana dela, uključujući prisilno premeštanje civilnog stanovništva. Proces je počeo uvodnom rečju Tužilaštva.

Optuženi su bivši predsednik Srbije Milana Milutinović, potpredsednik Vlade tadašnje SRJ Nikola Šainović, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, komandant Treće armije VJ Nebojša Pavković, komandant Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević i šef štaba MUP-a Srbije na Kosovu Sreten Lukić.

Šainović i Ojdanić dobrovoljno su se predali Tribunalu u proleće 2002. godine; Milutinović je to učinio u januaru 2003, a Lazarević, Lukić i Pavković prošle godine. Svi su 2005. pušteni na privremenu slobodu sa koje su se u Hag vratili 4. jula.

Prema ranijoj najavi Tužilaštva, prvi svedoci će biti saslušani do 15. jula, kada će proces biti prekinut zbog letnje pauze u tribunalu, a nastavak je u avgustu.

Uvodna reč Tužilaštva

Na početku uvodne reči, tužilac Tomas Hanis izjavio je da će dokazati da su optuženi bili "saučesnici sa Slobodanom Miloševićem - i drugim političkim, policijskim i vojnim zvaničnicima u zajedničkom zločinačkom poduhvatu - čiji je cilj bilo da se izmeni etnička ravnoteža na Kosovu kako bi bila održana srpska kontrola".

Podsetio je da su 1999. svet obišle slike hiljada i hiljada albanskih izbeglica, koji su pešice i na traktorskim prikolicama napuštali Kosovo, najavljujući da će suština dokaznog postupka Tužilaštva biti da objasni "zašto i kako" se to dogodilo.

Tužilac Hanis rekao je da je Kosovo imalo "poseban značaj" za predsednika SRJ Slobodana Miloševića zato što je on već početkom devedesetih godina shvatio da bi "njegova politička karijera bila okončana, ako bi udovoljio zahtevima Albanaca".

Izlažući predistoriju sukoba na Kosovu, Hanis je kazao da je Milošević 1987. posle govora u Kosovu Polju "zajahao na rastućem talasu srpskog nacionalizma" i "postao heroj za mnoge Srbe". Hanis je pomenuo i Memorandum SANU iz 1986, tvrdeći da je u tom dokumentu pisalo da Srbi na Kosovu doživljavaju kulturni, ekonomski i fizički genocid. Tužilac je rekao i da je 1990. Skupština Srbije usvojila ustavne promene kojima je ukinuta autonomiju Kosova, što je izazvalo snažne demonstracije Albanaca, u kojima su mnogi demonstranti ubijeni.

Hanis je u sudnici prikazao deo snimka Miloševićevog govora sa proslave 600. godišnjice Kosovske bitke, u kojem je on na Gazimestanu rekao: "Opet smo u bitkama i pred bitkama - one nisu oružane, mada i takve još nisu isključene".

Posle ustavnih promena, nastavio je tužilac, vlasti Srbije su uvele "administrativne mere" za "promenu etničkog sastava Kosova" koje su diskriminisale Albance i na osnovu kojih su hiljade albanskih sudija, profesora, lekara i drugih profesionalaca dobile otkaz. "Na mesta Albanaca koji su bili otpušteni samo zbog svoje nacionalnosti, dolazili bi Srbi bez obzira da li su bili kvalifikovani... Srpske izbeglice iz Hrvatske i iz BiH planski su naseljavani na Kosovo, ali se to nije pokazalo kao baš uspešno", rekao je tužilac.

Hanis je naveo i da je Skupština Kosova 1990. proglasila nezavisnost i da je potom raspuštena od Skupštine Srbije, a da su godinu dana kasnije Albanci na referendumu izglasali nezavisnost Kosova.

Tužilac nastavlja uvodnu reč na suđenju Milutinoviću i drugima.

Ostale vestiArhiva