Cilj je da MMF dobije znatno veća ovlašćenja kao jedno od ključnih oruđa nadzora, ozdravljenja i preuređenja svetskog finansijskog sistema, kako se ne bi ponovila kriza koja se iz Amerike proširila na Evropu i ceo svet.
Vođe Evropske unije su danas zaključile da je nužno ubrzati korišćenje već odobrenih 400 milijardi evra za oporavak evropskog finansijskog sistema i "realne privrede" i naglasili da se mora obezbediti ozdravljenje i nadzor svetskog finansijskog sistema i sprečiti protekcionizam.
Prema zaključcima samita EU, prevashodni cilj ovih koraka do kraja 2010. je da se obnovi protok kapitala, pre svega krediti banaka preduzećima i stanovništvu, a time oporavi i proizvodnja, potrošnja i smanje loše socijalne posledice po evropske građane, kao i da se očuva za privredni rast presudno bitno jedinstveno tržište EU. Ove mere uključuju i sprovođenje ciljeva EU da se novim tehnologijama osetno smanji naročito industrijsko zagađenje i postepeno otklone loše posledice klimatskih promena.
Poseban susret vođa EU će u martu biti održan o socijalnim merama i naročito podsticanju otvaranja novih radnih mesta.
Pripremljeni program nadzora finansijskog sistema u Evropi, uključujući spekulativne fondove i "poreske rajeve", biće primenjen do juna, piše u zaključcima samita EU.
Predsedavajući zasedanja, češki premijer Mirek Topolanek i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso su, na završnoj konferenciji za štampu, istakli jasne jedinstvene stavove s kojima će EU nastupiti na sastanku Grupe 20 najuticajnijih zemalja sveta, 2. aprila u Londonu na kome treba da se utvrdi program za ozdravljenje svetskih finansija i privrede.
Evropska unija se snažno zalaže da se u okviru "Doha runde" pregovora o liberalizaciji svetske trgovine zajamči da neće biti protekcionizma, već da će za globalne nedaće biti utvrđeni i primenjeni i "globalni lekovi".
"Samit Grupe 20 u Londonu ima ključnu ulogu u preustrojstvu globalnog finansijskog sistema i povraćaju poverenja ekonomskih činilaca širom sveta", poručili su šefovi država ili vlada evropske dvadesetsedmorice.
Za razliku od američke administracije koja traži da se svim snagama "najpre ugasi požar, a onda preuređuje vatrogasni dom", Evropske vođe su za to da se najpre vidi kako će se potrošiti već odobrene stotine milijardi evra.

Ključ svega je, za EU, da se oporavi i obnovi "realna ekonomija", a tu posebnu važnost ima i evropska automobilska industrija kao svetski veoma konkurentna.
Takođe je odlučeno da se sa 25 milijardi evra poveća na 50 milijardi evra fond EU za pomoć onim članicama Unije koje zapadnu u velike platnobilansne, monetarne i budžetske teškoće.
Sredstva iz tog fonda su već dodeljena Mađarskoj i Letoniji. Načelno je bilo govora, ali to zasad nije usaglašeno, da se poseban fond podrške predvidi i za one zemlje koje su članice zasad veoma zaštićene "zone evra", ali koje bi mogla zapasti u veće teškoće.

Ostale vestiArhiva