Tadić je na sastanku održanom iza zatvorenih vrata, kako se napominje u delegaciji Srbije, istakao važnu ulogu UN u sprovođenju plana u šest tačaka. Sastanak je, kako se ističe, bio konstruktivan i postignut je visok nivo razumevanja o svim pitanjima.
Tadić se sa Ban Ki Munom sastao posle sednice Saveta bezbednosti posvećene Kosovu, koja je pokazala je koliko su i svetske sile i dalje podeljene po tom pitanju.
Na početku svog govora pred tim telom, predsednik Srbije Boris Tadić, podsetio je da je bombardovanje izvedeno bez odobrenja Saveta bezbednosti.
S druge strane, kosovski ministar inostranih poslova Skender Hiseni, ponovio je stav Prištine da je intervencija NATO-a bila opravdana.
“Hteo bih da ukažem na jednu nelogičnost. Srbi su pre deset godina kažnjeni bombama, a kosovski Albanci deset godina kasnije, uprkos proterivanju Srba i paljenju njihovih kuća i crkava, bivaju nagrađeni time što je više od 50 zemalja priznalo nelegalnu nezavisnost naše južne pokrajine. Svima je jasno da 13 meseci posle nelegalno proglašene nezavisnosti, na Kosovu nema države", ocenio je predsednik Srbije.
“Gospodin Tadić je omanuo. On nije predstavio broj uništenih džamija, albanskih katoličkih crkava. Nije pomenuo koliko je žrtava bilo. Podsetiću Savet bezbednosti koliko je bilo događaja koji su ubrzali, bili okidači za NATO intervenciju - masakr porodice Jašari, masakr u Račku, i širom rasprostranjena represija nad albanskim civilima širom Kosova", podsetio je ministar Vlade Kosova.
“Svi su imali svoje žrtve i ja nikada ne zaboravljam žrtve, ne samo svog naroda već ni ostalih naroda, i zato sam ja jedini predsednik u regionu koji je uputio izvinjenje svim ostalim narodima zbog žrtava očekujući identično izvinjenje koje treba da bude upućeno i Srbima koji su izgubili svoje najbliže", poručio je Tadić.

Rasprava ambasadora Britanije i Rusije
Deset godina od bombardovanja Jugoslavije i godinu dana od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, nisu smanjene ni razlike između svetskih sila, stalnih članica Saveta bezbednosti.
Najzanimljiviju raspravu vodili su predstavnici Velike Britanije i Rusije u Savetu bezbednosti, Karen Pirs i Vitalij Čurkin.
“Akcija NATO-a je bila odgovor na humanitarnu katastrofu i represiju, gospodine predsedniče. Masakr u Račku, 800.000 proteranih ljudi, i 10.000 ljudi ubijeno - to su podaci Ujedinjenih nacija. Srbiji nije u interesu da ignoriše ove činjenice“, navela je Pirsova.
“Velika Britanija osuđuje ono što se dogodilo kosovskim Srbima u 2004. Ali tu je i ogromna razlika, gospodine predsedniče, između tog nasilja nad Srbima 2004. i smišljene politike nekadašnje Vlade Srbije prema kosovskim Albancima ’98. i ’99.“, rekla je britanska ambasadorka.
“Koleginica iz Velike Britanije imala je veoma detaljnu prezentaciju događaja iz tog perioda, ali i veoma selektivnu. Primera radi, nije ni pomenula terorističke aktivnosti takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Što se tiče samog bombarodvanja, tokom 78 dana gađane su uglavnom civilne mete, elektrane, mostovi, civili. Upravo je tokom NATO bombaradovanja svet pričao o humanitarnoj katastrofi“, naveo je Lavrov.

Ostale vestiArhiva