Komesar za proširenje EU Oli Ren je u razgovoru sa mnom u Briselu ponovio da je podnošenje kandidature nešto što se radi u dogovoru sa svim zemljama članicama. Situacija se u Evropi znatno izmenila posle svetske ekonomske krize, a naše integracije zavise od brzine s kojom će EU da se izbori sa njom i reši svoje institucionalne probleme. Ova godina nije povoljna za proširenje EU, ali za Srbiju je najvažnije da reši pitanje primene SSP-a.
Svima je jasno da imamo kapacitete, da posle rešavanja ovog pitanja, veoma brzo napredujemo u preostalom poslu vezanom za evropske integracije. Suština je da moramo da dođemo u situaciju da sve zemlje članice dignu ruku za primenu SSP-a - rekao je za Danas potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić, koji je juče završio trodnevnu radnu posetu Evropskoj komisiji u Briselu.
On je istakao da je evropskim komesarima predočio rezultate jednostrane primene SSP-a.
Efekat primene SSP-a ne bi trebalo da pređe 60 miliona evra manjih prihoda iz domena carina. U februaru je manji prihod za pet miliona evra, uključujući i putne automobile. Ispostavilo se da su cifre od 300 miliona evra, kojima su neki baratali, nisu tačne - naglasio je potpredsednik Vlade.
Kada je reč o viznoj liberalizaciji, Đelić je rekao da je EK dobila prvi pozitivan izveštaj svojih eksperata koji su proteklih meseci proveravali koliko je Srbija ispunila kriterijume iz Mape puta za belu šengensku listu. Đelić je kazao da je Srbija u tom pogledu napravila napredak, ali da predstoji još dosta posla. Prema njegovim rečima, Srbija će EK, krajem ove nedelje, da dostavi informacije šta je dodatno učinjeno na planu vizne liberalizacije.
Dobio sam potvrde da će svaka zemlja iz regiona posebno dobijati viznu liberalizaciju na osnovu postignutih rezultata. Prednost će imati zemlje koje izdaju biometrijske pasoše - kazao je Đelić.
Na pitanje Danasa hoće li pad češke vlade usporiti evropske integracije i otežati podršku koju Češka pruža Srbiji, Đelić je rekao da, „bez obzira na sve, uvek postoji vlada i da to može da bude nezgodno, ali da nije presudno, jer u Češkoj postoji konsenzus o tome da ova vlada završi predsedavanje Uniji“.
Povodom neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU, koji će biti održan 27. i 28. marta u zamku Hluboka u Češkoj, a na kojem će biti reči o strategiji EU prema Zapadnom Balkanu, Đelić je rekao da je veoma važno što je Srbija pozvana, iako se na formalnim sastancima ne donose odluke.

Odobrena budžetska pomoć EU Srbiji
„Evropska unija odobrila je budžetsku pomoć Srbiji za ovu i sledeću godinu, a iznos tih sredstava trebalo bi da bude utvrđen u aprilu“, rekao je Đelić posle sastanka s evropskim komesarom za ekonomiju i finansije Joakimom Almuniom. Prema njegovim rečima, iznos pomoći biće utvrđen u aprilu kada će delegacija EU posetiti Beograd, a prve odluke o dodeljivanju pomoći mogle bi biti donete u julu. Pomoć će, kako je Đelić objasnio, delom biti opredeljena iz pretpristupnog IPA fonda, a deo sredstava je iz makrofinansijske podrške. „Nivo ukupne podrške biće definisan posle dolaska misije EU, a on će imati dva elementa. Prvi su IPA fondovi koji su bespovratna sredstva, a sa druge strane makrofinansijska podrška koja je u formi veoma povoljnog zajma, jer to je zajam pod uslovima pod kojima može samo EU da se zaduži“, rekao je Đelić. On je dodao da je u ime Vlade zatražio pomoć od 120 miliona evra, ali da bi odobreni iznos mogao biti i veći. „Srbija je jedina zemlja iz regiona koja dobija ovakvu vrstu pomoći. To pokazuje elemente evropske solidarnosti s nama u momentima krize. Evropska komisija pokazuje da je budućnost Srbije važna za EU, a za nas je veoma važno da preduzimamo korake i da dobijamo podršku iz svih izvora, uključujući EU“, zaključio je Đelić.

Ostale vestiArhiva