Još nijedan češki premijer dosad nije imao fotografiju i članak o sebi na naslovnoj strani čuvenog britanskog lista „Fajnenšel tajms”. Mireku Topolaneku se to dogodilo, dan pošto mu je parlamentu izglasano nepoverenje. Ali, ne zbog toga, nego zbog sada već čuvene kvalifikacije američkih antikriznih mera – posebno upumpavanja milijardi dolara u ekonomiku – „put u pakao”.
Prema ljudima iz njegove okoline, u pisanoj verziji govora nije pominjan „put u pakao” nego „put u propast”. Na promenu izraza ga je inspirisao hit grupe AC/DC „Highway to Hell” („Autoput do pakla”), benda koji je dva dana pre toga gostovao u Pragu. A Topol, kako ga kraće zovu, odranije je poznat po sklonosti ka (pre)jakim, šokantnim, čak i vulgarnim izrazima i gestovima (o čemu je šaljivo pisala i „Politika”).
Reč „pakao” je neočekivano silno odjeknula u svetu, prema oceni lingvista, i zato što je Češka ekstremno ateizovana pa je pakao na ovom terenu izgubio onu „nadnaravnu strašnu težinu” koju ima u religioznim društvima. Zbog tog izraza Topolaneku je šef opozicije Jirži Paroubek zapretio da će, ako ga još jednom upotrebi ili kaže nešto slično, vladu smeniti i pre kraja predsedavanja EU. No, iako svima smeta ovakva retorika, činjenica je da tako misli većina ključnih evropskih političara, mada neki to nikad ne bi rekli, čak ni i u finijoj formi.
Upravo je takav Topolanek – njega naprosto svrbi da uradi ono što drugi političari ne smeju ili neće da urade. Sa svojom bučnošću, direktnošću, neotesanim samopouzdanjem, mačizmom... mnogima je izgledao kao „sirovina” iz severnomoravske Ostrave kada je počeo da pravi političku karijeru u Pragu kao „sveži vetar” iz unutrašnjosti.
Rođen je 15. maja 1956. u moravskom Osetinu, završio je vojnu gimnaziju, potom i Mašinski fakultet. Mamili su ga uđe u KP ČSR što je zamalo učinio da mu supruga Pavlina nije zapretila razvodom. Politički se aktivirao posle pada komunista, godine 1994. postao je član vladajuće Građanske demokratske stranke (ODS) a već 1996. izabran je za senatora. Tokom izbora 2002. bio je autsajder u trci za predsednika ODS-a, pošto se osnivač Vaclav Klaus povukao i postao počasni predsednik, utoliko više što ga Klaus nije cenio (novinari su slučajno uhvatili jedan SMS Klausa o „lažnom i praznom Topolu”).
Međutim, nametnuo se i izabran je za šefa stranke kao „autentični čovek iz baze”. Na čelu ODS-a pobedio je na parlamentarnim izborima 2006. i vratio ovu stranku na vlast posle dugih godina u opoziciji. U parlamentu je, međutim, bila pat situacija pa je njegova vlada dobila poverenje i vladala zahvaljujući prebezima iz opozicije (pala je na isti način – glasovima svojih poslanika).
Sve to ga nije nimalo promenilo – u međuvremenu se razveo s Pavlinom, s kojom ima dvoje odrasle dece, i sada živi s bivšom potpredsednicom parlamenta Lucijom Talmanovom, s kojom ima vanbračno dete...
Najviše mu se dosad pamtilo kada je opoziciji u parlamentu pokazao srednji prst, zatim napad na fotoreportera tabloida „Blesk”, koji ga je slikao s Talmanovom dok je njihova veza još bila tajna, i kad je za svoje sugrađane rekao da se „istorijski gledano uvek u.... u gaće kad dođe do gustog”. Takav je put zaista morao da dovede do – pakla.

Ostale vestiArhiva