Globalna povezanost finansijskih sektora ubrzala je prenošenje privrednog slabljenja po celom svetu, ukazao je MMF i naglasio da je recesija, takođe, snažno pogodila i privrede u naglom usponu.
Recesija će biti manje žestoka ukoliko vlade povećaju svoje stimulativne izdatke, predočio je MMF, koji smatra da je fiskalna politika efikasnija od monetarne politike. Detaljnije prognoze o zemljama pojedinačno, MMF će objaviti sledeće sedmice, pre prolećnog sastanka u Vašingtonu, preneo je BBC.
Ta finansijska organizacija je u martu prognozirala da će svetska ekonomija ove godine potonuti u prvu recesiju za 60 godina i oslabiti između 0,5 i jedan odsto. Tipične recesije su posle Drugog svetskog rata trajale godinu dana, a oporavak pet godina.
MMF u ovom svom najnovijem izveštaju, međutim, ukazuje da recesije povezane s finansijskom krizom, kao što je sadašnja, obično traju znatno duže. Oporavak posle takvih slabljenja često usporava slaba lična tražnja, s obzirom da domaćinstva nastoje da što više uštede.
Sinhronizovano slabljenje - kada su mnoge od svetskih privreda istovremeno u recesiji - traje jedan i po put duže od tipične recesije, ukazao je MMF.
"Takva kombinacija finansijske krize i sinhronizovanog globalnog slabljenja je istorijski retka", navedeno je u izveštaju.
Ova dva faktora, međutim, govore da će sadašnje slabljenje biti "dugotrajno", a oporavak "sporiji od prosečnog".
Agresivne monetarne i fiskalne mere su neophodne kao podrška tražnji na kratak rok, pri čemu je ponovno uspostavljanje poverenja u finansijski sektor od ključnog značaja, ukoliko se želi da mere budu efikasne, navedeno je u izveštaju.
Problemi u finansijskom sektoru su se brzo preneli iz SAD i Britanije na ostale zemlje, podsetio je MMF. Ta organizacija je izrazila skepticizam u pogledu toga da li je dovoljno učinjeno radi ponovnog ozdravljenja finansijskog sistema u razvijenim zemljama.
MMF je pozvao zemlje da preduzmu fiskalne stimulativne mere u vrednosti od najmanje dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u zajedničkom nastojanju da se odupru krizi.
MMF je, takođe, upozorio da finansijska kriza ima dalekosežan uticaj na privrede u naglom usponu, naročito u istočnoj Evropi i ukazao da je globalizacija pojačala mehanizme prenošenja, što će doprineti produbljavanju krize. Snažno prisustvo zapadnoevropskih banaka u evropskim privredama u usponu znači da se problemi s likvidnošću tih banaka osećaju i u tim zemljama.
"S obzirom na veliku izloženost evropskih privreda u usponu, one bi mogle biti teško pogođene", ukazao je MMF i dodao da bi to moglo značiti da će doći do dugotrajnijeg smanjenja priliva kapitala u te zemlje i da bi moglo proći dosta vremena pre nego što se ponovo uspostavi taj priliv u zemlje u razvoju i u naglom usponu.
Kako se finansijska kriza intenzivira, sve veći broj zemalja se obraća MMF-u za pomoć, što može iscrpsti njegove rezerve za pružanje zajmova. Poljska je nedavno zatražila zajam od 20 milijardi dolara, pridruživši se nizu ostalih istočnoevropskih zemalja, uključujući Ukrajinu, Mađarsku i Litvaniju.
Na nedavnom samitu Grupe 20 najrazvijenijih zemalja i privreda u naglom usponu (G20) u Londonu ta grupacija je postigla sporazum o utrostručavanju raspoloživih rezervi MMF na 750 milijardi dolara kako bi se osigurale dovoljne količine novca za odobravanje kredita. Novac za MMF su obećale i druge zemlje, uključujući Japan koji je već ponudio 100 milijardi dolara zajma i Evropsku uniju koja je obećala 100 milijardi dolara, navodi BBC.

Ostale vestiArhiva