Sumorne prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o daljem toku globalne krize, gotovo svakodnevno zatvaranje fabrika i gubitak radnih mesta, nezadovoljstvo građana, koje potmulo tutnji kao još neprobuđeni vulkan – sve su to razlozi što se nemačka štampa ovih dana pita da li Nemačkoj prete socijalni nemiri, talas štrajkova i, možda, ulični sukobi poput onih iz Vajmarske republike, koji su prethodili dolasku nacista na vlast. Štaviše, o takvoj mogućnosti ne govore bulevarski listovi željni senzacija, već ozbiljni političari i sindikalni lideri.
Upozorenja na moguću erupciju socijalnog nezadovoljstva usledila su neposredno nakon što je MMF dao novu, znatno goru prognozu razvoja nemačke privrede. Ostvari li se očekivanje da bruto domaći proizvod (BDP) Nemačke bude još manji od prvobitno projektovanog – značiće to da će nemačka privreda pretrpeti najteži pad BDP-a još od – Vajmarske republike, upozorava tim povodom redakcija nemačkog izdanja "Fajnenšal tajmsa".
Pre samo tri meseca, prognoza MMF bila je upola "manje loša", pa otuda i veća zabrinutost u redovima vladajućeg establišmenta u Berlinu, u inače mirnoj, staloženoj Nemačkoj.

Bahatost banaka
U središtu pažnje su, naravno, banke – institucije koje su svojom nerazumnom, bahatom i neodgovornom delatnošću naduvale stravično velik balon zaduženosti, koji je minule jeseni naglo pukao i izazvao sadašnju krizu. Država pokušava da otkupi od banaka što je moguće više bezvrednih, takozvanih džank papira – dugova koji nikada neće moći da se naplate. U međuvremenu, dok država spasava one koji su izazvali krizu, iz SAD, Francuske i same Nemačke stižu vesti da menadžeri baš tih propalih banaka nagrađuju sebe desetinama miliona evra, verovatno, za uspešno potapanje sopstvenih firmi!
Poslednji takav slučaj bio je u Francuskoj, u banci Deksija, gde su menadžeri iskoristili deo para dobijenih od države da bi sebe debelo nagradili. Posledica je prava buna radnika čije su firme propale "zahvaljujući" bankama poput Deksije. Zato vesti o "zarobljavanju" direktora firmi pred stečajem i vandalizmu demonstranata u gradovima širom Francuske ne izbijaju s prvih stranica štampe.
Upravo ti događaji u najbližem susedstvu Nemačke dali su povoda nekim političarima i sindikalnim liderima da u Berlinu izraze bojazan da bi, nastavi li se tako, građanska pobuna mogla zahvatiti i Nemačku.

Sećanje na Hitlera
Podsećanje na Vajmarsku republiku i događaje koji su doveli Hitlera na vlast nije, međutim, tema koja prija nemačkim ušima, pa otuda žestoka osuda u medijima.
Raste hor onih koji u strahovito teškoj privrednoj krizi vide opasnost po demokratski poredak. Međutim, prizivanje aveti Vajmarske republike nije samo neosnovano već i opasno – upozorio je prošle nedelje nemački "Fajnenšal tajms". Po mišljenju tog uglednog dnevnika, privreda je, u principu, samo 50 odsto stvarna, dok je 50 procenata – psihološka katerorija.
Zato za prognoze MMF i drugih sličnih institucija ne vrede ni pišljivog boba – oštro upozorava list i otvoreno poziva sve one koji se bave predviđanjem privrednog razvoja da se konačno "okane slikanja isključivo crnom bojom". Slično reaguju i ostali nemački listovi, pa tako frajburški "Badiše cajtung" kaže da "Nemci nikada u istoriji nisu bili tako dobro socijalno zbrinuti kao danas" i da zato nema razloga za paniku.
Sem toga, političari na vlasti deluju razborito i odlučno, a to umiruje. Zato bi Gezini Švan i Mihaelu Zomeru bolje bilo da se okane prizivanja aveti Vajmarske republike. Bolje bi im bilo da se priključe naporima vlade kancelara Angele Merkel kako bismo iz krize izašli privredno i socijalno još jači – piše list iz Frajburga.

Ostale vestiArhiva