Pariz - Francuska je obeležila stogodišnjicu rehabilitacije Alfreda Drajfusa, i podsetila na slučaj koji je šokirao naciju. Jubilej je obeležen svečanostima u Parizu i Muluzu, rodnom gradu Drajfusa, u istočnom delu Francuske. Afera antisemitizma visokog profila, stara jedan vek, i danas pogađa Francusku.
Septembar 1894: Pronađena je anonimna poruka nemačkom vojnom atašeu u Parizu, u kojoj su odate tajne francuske vojske. Pod udarom panike i zapaljive antisemitske štampe, vlada označava navodnog krivca - sjajnog mladog kapetana, Jevrejina Alfreda Drajfusa. Skandal je podelio Francusku, suprotstavljajući Drajfusu naklonjene liberalne intelektualce i desničarsku opoziciju, koju su podržavali vojska i kler. Uprkos očiglednom nedostatku dokaza, Drajfus je proglašen krivim za veleizdaju, i osuđen na doživotnu robiju koju je trebalo da izdrži na Đavoljem ostrvu u Francuskoj Gvajani.
Tokom 12 godina, Drajfus i njegove pristalice borili su se da dokažu da iza optužbe stoji antisemitska zavera. Otvoreno pismo književnika Emila Zole predsedniku Feliksu Foru "Optužujem", u kojem se osuđuju osumnjičeni za podmetačinu, do danas je ostalo uzor pružanja otpora vlasti. Početkom dvadesetog veka, 12. jula 1906. interveniše najviši sud Francuske. Pronađeno je da Drajfus nije kriv, nakon čega je vraćen u vojsku i odlikovan Legijom časti.
Godišnjica oslobađanja Drajfusa obeležena je nacionalnom ceremonijom na kojoj je učestvovao predsednik Žak Širak, nizom konferencija i izložbom u pariskom Muzeju jevrejske umetnosti i istorije pod nazivom "Alfred Drajfus: Borba za pravdu". U Muluzu je planirano podizanje spomenika posvećenog Drajfusu, a ima i ideja da Drajfusov pepeo bude prebačen u pariski Panteon, gde počivaju najveće ličnosti francuske istorije.
Neprekidno interesovanje za aferu Drajfus pokazuje njen dugoročni značaj. Ona je pothranila militantnost ekstremne desnice, dok su promoteri Drajfusove krivice bili potisnuti na margine francuske politike. Međutim, trajni uticaj afere odnosi se na šire principe koje predstavlja - vladavinu slobode nad nasiljem, i vera da će Francuska ustati protiv onih koji ugrožavaju njene vrednosti slobode, jednakosti i bratstva.
"Skandal je označio rođenje republikanske Francuske, kakvu danas poznajemo. Prihvatajući Drajfusovu nevinost, Francuska je osnažila svoje najdublje vrednosti: poštovanje prava, otpor autoritetu crkve, prava građana", rekao je istoričar Mišel Druen.

Ostale vestiArhiva