Marković je u izjavi RTS-u izrazio uverenje da će Srbija nove izbore imati u sasvim drugačijem sistemu i da će novi legitimitet dati političkim institucijama i izbornim procesima, što će dati bolji kvalitet od sadašnjeg, pre svega, u lokalnim parlamentima, ali i u republičkoj skupštini.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu rekao je da oni, koji govore o izborima, znaju da u ovom momentu izbori nisu za dobrobit Srbije. Prema njegovim rečima, apsurd je da je danas politička partija posrednik između građana i izabranih osoba, jer građani na izborima glasaju za listu, a onda stranka određuje ko će biti njihov predstavnik u parlamentu.
Marković je rekao da je jedna od najvažnijih naših potreba regionalizacija, ravnomeran regionalan razvoj i da su zato Srbiji ustavne promene neophodne.
"Dobro je da je najzad počelo da se govori o njima i važno je da se otvori široka javna debata", istakao je ministar, precizirajući da je jedno od ustavnih rešenja koje Srbiju "muči" i teritorijalna organizacija Republike.
Govoreći o promeni izbornih zakona, Marković je ocenio da je reč o najvećoj promeni od 1990. godine do danas, koja bi trebalo da napravi drugačiji politički sistem od sadašnjeg. Marković je, na pitanje da li će birački spiskovi biti revidirani, odgovorio da hoće, jer Srbija nema jedinstven birački spisak kao jedinistvenu elektronsku bazu podataka koja se dnevno ažurira.
"Naš birački spisak je skup biračkih spiskova koji se vode po opštinama, pa posle svakih izbora ima sumnji da li je rezultat bio adekvatan, imajući u vidu neažurnost biračkih spiskova", kazao je Marković.
On je rekao da je Srbija na putu stvaranja matičnog registra građana, zahvaljujući novom Zakonu o matičnim knjigama, koji je nedavno usvojen u Skupštini. Navodeći da je Srbija jedinstvena, jer ima 600 političkih partija, za razliku od Rusije, koja ih ima 17, Marković je najavio značajno pooštravanje uslova za osnivanje političkih partija, što je, kako je kazao, uslov daljih reformi koje treba da pojednostave i pojevtine izborni proces, kao i, na primer, ukidanje prikupljanja potpisa za registrovanje političkih subjekata, kada idu na izbore.
Prema njegovim rečima, u parlamentu ima 20 partija koje se finansiraju iz republičkog budžeta, a samo je 15 lista učestvovalo na izborima.
Govoreći o racionalizaciji na lokalnom nivou, Marković je podsetio da je donet rebalans budžeta i najavio da će Ministarstvo insistirati da se obavi racionalizacija prema postojećim propisima - zakonu o radu sa otpremninama, ukazujući da je veliki višak zaposlenih u lokalnim samoupravama - možda i čitavih 9.000.
Upitan o izjavi gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa o potrebi većeg izdvajanja iz budžeta sredstava za glavni grad, Marković je odgovorio da niko nije zadovoljan smanjivanjem transfera i da je "teret krize takav da moramo svi da ga podelimo na odgovarajući način" i da veruje da je Ministarstvo finansija napravilo adekvatnu računicu.
Marković je izrazio nadu da će gradonačelnik Beograda sa ministarkom finansija Dianom Dragutinović "naći izlaz iz situacije u kojoj smo se sada našli kada je u pitanju budžet grada Beograda i da neće biti ozbiljnijih problema".

Ostale vestiArhiva