Zvaničnik EU za proširenje Pjer Mirel izjavio je u Beogradu da su sve spekulacije o tome koja će zemlja i kada ući na "belu šengensku listu" preuranjene i da Evropska komisija želi pre svega da pripremi dobro utemeljene izveštaje o napretku država zapadnog Balkana u tom procesu.
"Bilo koje spekulacije o tome koja bi zemlja mogla dobiti viznu liberalizaciju i u kom trenutku bile bi preuranjene. To kažem pošto će vizna liberalizacija zavisiti od toga koliko neka zemlja ispunjava uslove", rekao je Mirel na konferenciji za novinare posle sastanka Stalnog unapređenog dijaloga EU i Srbije.
On je rekao da je priprema izveštaja u završnoj fazi, ali da procena još nije završena, pošto Evropska komisija još treba da prikupi neke podatke i razjasni još neka pitanja sa zemljama obuhvaćenim procesom vizne liberalizacije.
"Mi želimo da imamo dobro utemeljen izveštaj, procenu, na dobrim osnovama, pre nego što razgovaramo sa zemljama članicama (EU). Zbog toga, u ovoj fazi bi bilo preuranjeno označiti neku zemlju ili vremenski okvir", rekao je Mirel.
Mirel, koji je direktor Direkcije za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU, dodao je da će Komisija nakon razgovora sa članicama EU dati i objaviti predlog koji zatim treba da podrže članice EU, nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić rekao je da vlasti Srbije "uveliko rade" sa ekspertima Evropske komisije na ispunjavanju uslova za viznu liberalizaciju i ocenio da je posao "na dobrom putu".
"Ovo je momenat kada treba da pustimo eksperte da dovrše svoj posao.
Posao je na dobrom putu, još malo strpljenja, i siguran sam da ćemo uspeti", rekao je Đelić.
On je pozvao na strpljenje i dodao da ne treba "licitirati sa rokovima ni sa zemljama", već da posao treba završiti na "miran i pravni način" kako bi se pomoglo Evropskoj komisiji da ima sve tehničke podatke i argumente da predloži stavljanje Srbije na "belu Šengen listu".
Mirel je ocenio da je Srbija ostvarila značajan napredak u reformama potrebnim za pridruživanje EU, ali i da ima još dosta posla da se uradi što je, dodao je, normalno i deo procesa.
Evropski zvaničnik je pozdravio Nacionalnu strategiju za evropske integracije koja pruža, kako je naveo, strateški okvir vlastima u tom procesu. Pozdravio je i usvajanje paketa zakona o reformi pravosuđa i zakona protiv diskriminacije, naglasivši da je potrebno da se osigura primena usvojenih zakona.
Đelić je naveo da je na sastanku Stalnog unapređenog dijaloga bilo posebno važno učeshe predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović koja je predstavila napredak u radu parlamenta nakon izmene Poslovnika i usvajanju zakona.
Prema njegovim rečima, parlament u ovoj godini planira da usvoji 200 zakona, od kojih su neki važni za evropsku integraciju.
"Bila je veoma važna konstatacija da je taj ključni partner u evropskim integracijama, Narodna skupština, proradila i da nasuprot onome što smo imali prošle godine, a to je blokada, ove godine imamo skupštinu koja funkioniše i koja će dati puni doprinos evropskim integracijama", rekao je on.
Mirel je izrazio nadu da ekonomske teškoće neće zakočiti plan Srbije u evropskim integracijama i naveo da je EU spremna da razmotri izdvajanje dela predpristupne pomoći (IPA) kako bi se Srbija lakše suočila sa posledicama ekonomske krize.
Đelić je naveo da su na sastanku Stalnog unapređenog dijaloga razmotreni reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, saradnja sa Haškim tribunalom, pitanje poštovanja prava manjina, rad policije i organa pravosuđa, uključujući reizbor sudija.
Naveo je da su izneti elementi važni za pripremu godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku zemlje u procesu integracije u EU, koji će biti objavljen nešto ranije ove godine, 14. oktobra.

Ostale vestiArhiva