Zvanična poseta predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića Beogradu i njegov susret sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, u ponedeljak, 18. maja, jasan je pokazatelj, ocenjuje se u obe zemlje, da su se stekli uslovi za unapređenje odnosa na najvišem državnom, političkom i diplomatskom nivou.
Crnogorski predsednik je poslednji put u poseti Srbiji boravio maja 2006. godine, samo nekoliko dana nakon proglašenja crnogorske nezavisnosti, a ovo će biti i prvi zvanični susret na najvišem nivou, nakon što je Crna Gora priznala jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine.
Kosovsku nezavisnost Crna Gora je priznala 9. oktobra 2008. godine, dan nakon što je u Savetu bezbednosti UN to pitanje stavljeno u nadležnost Međunarodnog suda pravde.
Zvanični Beograd je svoje nezadovoljstvo takvom odlukom crnogorske vlade iskazao skraćivanjem gostoprimstva ambasadoru Crne Gore u Srbiji, Anki Vojvodić.
Vujanović i Tadić su se u proteklih mesec dana sreli dva puta - na energetskom samitu u Sofiji, a potom i u Skoplju, prilikom inauguracije makedonskog predsednika Đorđa Ivanova.
Premijer
i mandatar za sastav nove Vlade Crne Gore Milo Đukanović je u poslednjim istupima na tu temu ocenio da su odnosi te države i Srbije na "najnižem nivou" u njihovoj istoriji.
Vujanović je nedavno u intervjuu Tanjugu ukazao da su odnosi Beograda i
Podgorice u nizu značajnih oblasti izuzetno sadržajni i kvalitetni, kao i da crnogorska ambasada u srpskoj prestonici u ovom trenutku funkcioniše relativno normalno i bez ambasadora.
Otvorena pitanja o kojima bi takođe moglo biti reči tokom Vujanovićevih razgovora u Beogradu, osim pitanja ambasadora, svakao je sporazum o dvojnom državljanstvu, obrazovanje, položaj i prava srpske manjine u Crnoj Gori i crnogorske u Srbiji, kao i crkvena pitanja, imajući u vidu da u Crnoj Gori deluje kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva.
Crna Gora je već saopštila da je zainteresovana za saradnju po svim ekonomskim pitanjima, izgradnji auto puta od Beograda do Boljara, na granici sa Crnom Gorom, ali i zajedničkoj rekonstrukciji želežničke pruge od Beograda do Bara koje se smatra važnim i istovremeno veoma zapostavljenim pitanjem.

Ostale vestiArhiva