Od ove nedelje novi biometrijski pasoši Srbije biće izdavani u ukupno 22 diplomatsko-konzularna predstavništava u Zapadnoj Evropi i SAD, odnosno u onim državama i gradovima gde je i najveća koncentracija srpskih državljana, saznaje Danas u Ministarstvu spoljnih poslova.
MIP je ovim ispunio svoje obaveze iz Akcionog plana Vlade Srbije za ukidanje viznog režima EU sa oko dva meseca zakašnjenja. Prvobitni rok za osposobljavanje ambasada i konzulata za izdavanje novih pasoša bio je početak aprila.
Kako nam je najavljeno iz kabineta šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića, plan je da se oprema za akviziciju biometrijskih podataka instalira tokom leta, a najdalje u septembru, u još šest gradova u inostranstvu - u Moskvi, Podgorici, Hagu, Briselu, Pragu i Pretoriji.
Razlog za probijanje rokova predviđenih za osposobljavanje ambasada i konzulata da izdaju nove pasoše bio je manjak novca za opremanje predstavništava, ali i procedura instaliranja opreme. Novac je u međuvremenu obezbeđen i ispunjene su sve tehničke obaveze, rečeno je Danasu u MIP-u.
Naš list je, krajem marta ove godine, uvidom u Akcioni plan Vlade u kojem su navedene obaveze svih ministarstava koje treba ispuniti do aprila kako bi se Srbija našla na beloj šengenskoj listi, utvrdio da je MIP najsporiji u obavljanju svojih zadataka. Kako nam je tada rečeno u kabinetu ministra Jeremića, ovo ministarstvo je do kraja marta osposobilo ukupno osam diplomatsko-konzularnih predstavništava za izdavanje biometrijskih putnih isprava i da se planira da, do kraja maja, to bude učinjeno u 22 od ukupno 66 ambasada i konzulata.
Ipak, prema izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pocesu ukidanja šengenskih viza, ostalo je još desetak uslova koje vlasti u Beogradu treba da ispune pre nego što slobodna putovanja u zemlje EU postanu realnost. Neke od tih obaveza, zasnovanih na Mapi puta koju su maja 2008. evropski zvaničnici predali srpskoj vladi, mogu biti ispunjene prilično brzo i ne spadaju u pitanja najvišeg prioriteta, dok će za realizaciju nekih biti neophodno više meseci i organizaciono su, ali i politički, mnogo osetljivija.
Što se tiče preostalih „tehničkih“ kriterijuma za ukidanje viza, oni su pre svega u nadležnosti MUP-a i spadaju u korpus primene usvojenih zakona i državnih strategija. Kako poručuju iz Evropske komisije, osoblje koje se bavi izdavanjem biometrijskih pasoša mora da prođe antikorupcijske treninge, baza podataka ili civilni registar mora biti modernizovan i dodatno obezbeđen, mora biti zaposleno više graničnih policajaca kojima će biti povećana plata, pojedine granične ispostave moraju biti bolje opremljene, monitoring tokova migracija mora biti unapređen, neophodno je uključiti više ljudi u borbu protiv ilegalnih migracija i trgovine ljudima. Za vlasti u Beogradu možda je politički „nezgodna“ vrlo jasna preporuka Brisela da je bliska saradnja sa Euleksom u obezbeđivanju „granične linije“ s Kosovom neophodna.
Ministarstvo pravde takođe ima svoje obaveze - treba usvojiti izmene Zakonika o krivičnom postupku i početi s njihovom primenom, a neophodna je i veća saradnja sudija i tužilaca sa zemljama EU i zemljama u regionu u cilju suzbijanja prekograničnog kriminala.
Osim toga, Srbija ima i dodatni problem - izdavanje pasoša građanima Kosova. Iako ova teritorija od jednostranog proglašenja nezavisnosti prošle godine ima svoje pasoše, EU nije još definisala proceduru za ukidanje viza stanovnicima Kosova, tačnije, još nije urađena mapa puta.
Prema rečima dobro obaveštenih sagovornika Danasa bliskih Evropskoj komisiji, u Briselu i još više u pojedinim zemljama članicama EU, postoji bojazan da bi nakon odluke o ukidanju viza prema Srbiji došlo do povećanog pitiska kosovskih građana, bez obzira da li žive na Kosovu ili u inostranstvu, da dobiju srpski pasoš.
„S jedne stane, EU strahuje zbog opasnosi od ilegalnih migracija Albanaca s Kosova i manjka kontrole nad tim kome sve Srbija izdaje svoje pasoše, da li među tim ljudima ima kriminalaca i slično. EK je tu, između ostalog, zabrinuta zbog toga što su srpske baze podataka na osnovu kojih se izdaju pasoši građanima Kosova zastarele i da tu nije uspostavljen bezbedan sistem. Međutim, s druge strane, postoji jedan uslov u svim mapama puta za viznu liberalizaciju a to je da nijedna zemlja ne sme diskriminisati svoje građane prilikom izdavanja ličnih isprava. To se očigledno odnosi i na ljude s Kosova, za koje Srbija tvrdi da su i dalje njeni građani. Bilo bi zbog toga diskriminatorno otežavati ljudima koji žive u Prištini ili Mitrovici da dobiju pasoš, odnosno njima postavljati zahteve koji ne važe za stanovnike Beograda ili Novog Sada“, upozorava sagovornik Danasa blizak Evropskoj komisiji u Briselu.

Ostale vestiArhiva