Priča prva: Ko zna koji put, ovoga leta, ispostavilo se da je u zemlji Srbiji odbijanje reprezentativnog poziva jeretički potez. Umesto da se Nenadu Krstiću uputi oštra kritika i održe prijateljski odnosi sa mladim igračem, naš Savez se tek u poslednjem momentu dosetio da je doba inkvizicije prošlo. Doduše, Krstiću je u rolat uvijena priča o rodoljublju, časti, korenima. Rečju, centar NJu Džersija je predstavljen kao izdajnik nacije, iako je pre tri godine rizikovao karijeru igrajući za "plave". Ovim ne želimo da branimo Krstića jer se nekorektno poneo i nije selektoru javio da ne dolazi na pripreme.

Priča druga: Prvog pika ovogodišnjeg drafta Italijana Andreu Barnjanija, koga je izabrao Toronto, nacionalna federacija je oslobodila obaveza u reprezentaciji ovog leta. Dojučerašnje krilo Benetona nalazi se na letnjoj ligi u Las Vegasu pripremajući se za nove profesionalne obaveze i kulturu. Imajući u vidu specifičan momenat Barnjanijeve karijere, vodeći ljudi Italijanske košarkaške federacije su Barnjaniju poželeli u NBA "sreću iz punog srca", u nadi da će Andrea postati već sledeće godine na EP bitan igrač "azura". Bez teških reči, prozivki, kvazipatriotskih izliva osećanja. Tek da se zna, Barnjani još nije debitovao za seniorsku reprezentaciju, a ovo leto poslužiće mu, pored ostalih obaveza, za učenje engleskog.

Da li odnos matične federacije prema igračima utiče na reprezentativne uspehe? Odgovor možda daju i rezultati poslednjih godina. Italija je osvojila bronzu na EP 2003. godine i srebro na Olimpijadi u Atini. Naši rezultati poslednjih godina su i laicima poznati po lošem. Slučajnost ili?

Ostale vestiArhiva