Turska armija, posle američke najmoćnija u NATO-u, našla se u nesvakidašnjoj situaciji: brani se od javnih optužbi da je pripremala vojni udar protiv sadašnje turske vlade.
„Mi vidimo taj dokument samo kao parče papira, kao organizovanu klevetu kako bi se oslabila armija...Ja vam garantujem, kao načelnik generalštaba, da armija ne pruža utočište onima koji koji planiraju da izvrše udar”, izjavio je prvi oficir armije general Ilker Basburg, povodom optužbi da vojska priprema da tenkovima svrgne sadašnju vladu.
Otvoreni dvoboj između vladajuće Partije pravde i razvoja(AKP), koja inače ima islamsko ishodište, i moćne armije, velikog pobornika laicizma, počeo je onog časa kada je liberalni list „Taraf” objavio vojni dokument iz koga proizilazi da se generali pripremaju da obore sadašnju vladu. „ Partija pravde i razvoja uz pomoć jedne verske sekte radi na razbijanju sekularnog poretka i vraćanju islamske države”, stoji u tom dokumentu. Prema listu, taj papir je pripremio (i potpisao), pukovnik mornarice Dursan Čiček.
U međuvremenu je i vojni tužilac, koji je odmah otvorio istragu, demantovao da armija ima bilo šta sa tim „parčetom papira”. On je potvrdio da neće pokretati postupak protiv pukovnika Čičeka, jer je njegov potpis falsifikovan.
U vladajućoj partiji i vladi su s primetnom rezervom primili nalaz vojnog tužioca i demanti načelnika generalštaba. Premijer Tajip Erdogan, očigledno, želi da ide do kraja kako bi, koliko-toliko, obuzdao moć i uticaj dosad nedodirljive armije, koja tradicionalno uživa popularnost u narodu. On je iz Brisela, gde se nalazi u poseti sedištu Evropske unije, poručio da je to pitanje sada u rukama civilnog pravosuđa.
„Vojno tužilaštvo možda ima drukčiji pristup ovom slučaju. Od sada vođenje ovog procesa je u rukama civilnog tužilaštva u Ankari”, kaže predsednik vlade i podseća da je njegova stranka već podnela krivičnu prijavu. Mediji otkrivaju da će iduće nedelje biti saslušan pukovnik Čiček, preko koga bi moglo da se stigne do odgovora na suštinsko pitanje: ko zapravo stoji iza plana o vojnom udaru. Armija ili neko ko je, u stvari, želeo da dolije ulje na vatru na već delikatne odnose između vlade i generala.
Načelnik generalštaba, i pored demantija, shvata da velika igra još nije završena i strogo vojnički poručuje: „Dalje ruke od armije!” Nekima su te četiri reči odjeknule kao – pretnja .
Nesporazumi vladajuće partije i armije počeli su odranije. Prvo– generali su izrazili otvorenu rezervu, prema izboru Abdulaha Gula za šefa države (i samim tim vrhovnog komandanta), zbog njegove islamističke biografije i supruge koja nosi feredžu. Erozija tih odnosa je produbljena, kada je policija, pre godinu dana, uhapsila dvojicu penzionisanih generala i nekoliko aktivnih oficira, pod sumnjom da su pripadnici ekstremne nacionalističke grupe „Ergenikon”, koja je, navodno planirala da izazove haos u zemlji, kako bi generali izveli jedinice na ulice i oborili vladu. Presude se tek očekuju pošto je proces u toku.
Armija je, prvi put, dovedena u poziciju da se javno brani. Tako nešto dosad je bilo nezamislivo. U poslednje četiri decenije vojska je oborila četiri vlade. Poslednji put se to desilo 1997. godine, kada su generali sa vlasti oterali profundamentalističku vladu, u kojoj su tada bili i predsednik Gul i premijer Erdogan.

Ostale vestiArhiva