Glavni prioriteti švedskog predsedavanja su prevazilaženje posledica globalne ekonomske krize, borba protiv klimatskih promena, saradnja pravosuđa u Uniji, osmišljavanje strategije za Baltički region i proces proširenja EU, čiji je Stokholm vatreni zagovornik. Analitičari tvrde da Evropljani polažu velike nade u Šveđane, budući da taj narod slovi za preduzimljiv i praktičan. „Nordijski ratnici dolaze da spasu Evropu“, piše britanski Gardijan. Štaviše, postoje mišljenja da će Švedska predstavljati „dašak svežeg vazduha“ na Starom kontinentu, imajući u vidu najave predsednika vlade u Stokholmu Frederika Rajnfelta da će njegova država nastojati da povrati poverenje građana u finansijska tržišta osnivanjem „evropskog tela za nadzor stabilnosti“. „Potrebno je da uspostavimo bolji prekogranični sistem koordinacije i nadzora“, izjavio je Rajnfelt.

Ipak, ima i onih koji smatraju da nema mesta optimizmu i da Stokholm neće uspeti da doprinese poboljšanju ekonomske situacije u EU. Kao argument za to navodi se da je takozvani Švedski model, utemeljen na viziji socijalne pravde, ozbiljno doveden u pitanje. Kritičari konzervativne vlade smatraju da Rajnfeltovi saradnici nisu učinili dovoljno da ublaže posledice finansijske krize u toj državi. Prema njihovom mišljenju, vlada je pomogla bankarima, dok se veći deo javnosti suočio s posledicama privredne stagnacije, kao što su gubitak posla i smanjenje zarada.

Mnogi ekolozi takođe gaje zabrinutost zbog švedskog predsedavanja Uniji, a pojedini borci za zaštitu životne sredine optužuju Stokholm za nedostatak ambicije kada je reč o klimatskom samitu koji će biti održan u decembru u Kopenhagenu. „Švedska vlada je poput svake druge - u proteklom periodu obavezala se da će ispuniti mnoge dugoročne ciljeve, ali nije bila voljna da izdvoji novac za finansiranje smanjenja emisije štetnih gasova širom sveta“, izjavio je Flarup Kristensen, lider Grinpisa u Švedskoj.

Ostale vestiArhiva