KRAGUJEVAC - Od početka ove godine dvadeset osam Šumadinaca, od kojih su četiri žene, izvršilo je samoubistvo. Obesilo se sedamnaest osoba, devet lica je izvršilo samoubistvo vatrenim oružjem, a dvoje je sebi oduzelo život utopljavanjem.

U kragujevačkom Sekretarijatu unutrašnjih poslova, koji pokriva opštine Aranđelovac, Topolu, Knić, Lapovo, Batočinu, Raču i Kragujevac, kažu da je broj samoubistava u ovoj, u poređenju sa istim periodom prošle godine manji za osam. Prošle godine u prvih šest meseci u celoj Šumadiji je zabeleženo 36 samoubistava. U gradu na Lepenici 2005. godine ubilo se dvadeset petoro, a ove 17 Kragujevčana je sebi oduzelo život.

- Motivi su diskutabilni. Samo u dva slučaja nađena su oproštajna pisma, u kojima lica koja su kasnije izvršila samoubistvo traže od porodice da im oprosti to što su učinili - kaže potpukovnik Goran Janjić, načelnik odeljenja kriminalističke policije SUP-a Kragujevac. Janjić dodaje da je devedeset odsto samoubistava izvršeno u porodičnoj kući ili okolini, uglavnom danju.

Prema podacima policije, većinu samoubistava u Šumadiji izvršile su starije osobe. U strukturi onih koji su samoubistvo izvršili vešanjem njih 13 je imalo više od pedeset godina. Troje lica je bilo starosne dobi između 25 do 35, a jedna osoba bila je mlađa od 25 godina. Među devetoro lica koja su izvršila samoubistvo vatrenim oružjem nema žena, a na smrt utopljavanjem odlučio se jedan muškarac i jedna žena starija od pedeset godina.
Prema rečima potpukovnika Janjića, u toku ove godine u Šumadiji su dva muškarca i dve žene pokušali da izvrše samoubistvo. Muškarci su pokušali da prekrate život skokom sa zgrade i nadvožnjaka, a od žena jedna je takođe pokušala da skoči sa zgrade, dok je druga samoubistvo pokušala da izvrši trovanjem. Interesantan je i podatak da je samoubistvo izvršila i jedna osoba starija od osamdeset godina.

Razlozi zbog kojih se neko odlučio na samoubistvo u devedeset odsto slučajeva ostaju nerazjašnjeni, odnosno u sferi pretpostavki. Stručnjaci kažu da su mogući uzroci težak materijalni položaj, bezizlaznost, bolest, neuzvraćena ljubav.

Pripadnici kragujevačke policije pravovremenom intervencijom, kontaktima i razgovorima sprečili su više pokušaja samoubistva. Ulogu policije ne treba zanemariti, ali u ovakvim slučajevima najvažnija je porodica, a zatim stručnjaci specijalizovanih zdravstvenih ustanova. Interesantan je podatak da se fenomenom suicida, kao pojavom, Centri za socijalni rad ne bave. Zbog toga u ovoj ustanovi nisu želeli da bez kompletnih podataka i stručnih analiza daju ocene o uzrocima i licima koja se odlučuju na samoubistvo.

- Svaki pokušaj suicida je vrlo ozbiljan apel i za stručnjake i za okolinu da preduzmu i učine sve da se samoubistvo spreči. Vrlo je heterogena populacija onih koji dižu ruku na sebe i ne može biti jedinstven program za sve. Psihijatrijske institucije moraju razrađivati strategiju kod suicida bolesnih ljudi. Kod teatralnih suicida razni timovi za probleme u porodici ili braku imaju značajno mesto. Strategija mora biti sastavljena od više činilaca i ne može se jednostavno reći - treba napraviti određen redosled radnji da bi se suicid sprečio - kaže neuropsihijatar Slavica Đukić- Dejanović. Naša sagovornica dodaje da fenomen samoubistva još uvek nije ušao u proceduru naučno-istraživačkog rada i statističke obrade, ali su utisci koji treba da stimulišu one koji se bave ovom problematikom da urade objektivno istraživanje, i rezultate tih istraživanja saopšte javnosti.

Ostale vestiArhiva