Kairo, 17. jula – Dok međunarodna zajednica poziva na smirivanje situacije na Bliskom istoku, Izrael i Hezbolah iz Libana već šesti dan zaredom razmenjuju raketne napade i izazivaju razaranja. Sastanak Arapske lige ovog vikenda u Kairu još jednom je pokazao podeljenost i nemoć arapskih suseda da reše problem u vlastitom regionu.

„Bliskoistočni mirovni proces je mrtav”, rekao je generalni sekretar Arapske lige Amr Musa nakon sastanka u glavnom gradu Egipta i dodao da jedino Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ima moć da trenutno nešto uradi.

Generalni sekretar UN Kofi Anan i britanski premijer Toni Bler zatražili su u ponedeljak da se u Liban pošalju međunarodne snage. Bler je izjavio da te snage „treba da zaustave bombe koje padaju na Izrael. To će biti razlog za Izrael da zaustavi napade na Hezbolah”.

Drugi front

Izrael je prošle nedelje otvorio drugi front i počeo ofanzivu na Liban, pošto su predstavnici Hezbolaha oteli dvojicu izraelskih vojnika. Militantna organizacija Hezbolah je na Izrael do sada ispalila na stotine raketa, javljaju danas mediji.

U dosadašnjim sukobima je poginulo više od 200 osoba, najmanje 180 u Libanu i 24 u Izraelu. Izraelske rakete su u ponedeljak ujutro ponovo pogađale Bejrut. Očevici javljaju da je luka u plamenu i da su pogođena skladišta gasa. U toku prepodneva ubijeno je 15 osoba, više od 50 je ranjeno. Na drugom frontu nastavljeni su i napadi na Gazu. Izraelski vojnik Gilad Šalit i dalje je u rukama Hamasa, a Izrael i dalje insistira na njegovom bezuslovnom oslobađanju da bi napadi na Gazu bili obustavljeni.

Izraelski premijer Ehud Olmert je ljut. Nakon što su rakete Hezbolaha pogodile lučki grad Haifu na severu Izraela, ubivši osmoro ljudi, premijer je doslovno rekao: „Haifa je promenila sve. Ovo će imati ogromne posledice.”

Analitičari špekulišu koliko daleko Izrael može da ide. Cilj operacija jeste, kako je najavljeno u Izraelu, da se uništi infrastruktura „Božje partije” – Hezbolaha. Reč je o moćnoj političkoj i vojnoj organizaciji šiitskih muslimana u Libanu, za koju Izrael tvrdi da uživa svesrdnu podršku Sirije i, što je još važnije, šiitskog Irana.

Hezbolah je nastao početkom osamdesetih godina prošloga veka, kao pokret za proterivanje izraelskih trupa iz Libana. Zahvaljujući vojnom krilu Hezbolaha, „Islamskom otporu”, Izrael je konačno 2000. godine morao da povuče svoje vojnike. Od tada se predstavnici Hezbolaha nalaze u libanskom parlamentu. Posebno su popularni među siromašnim šiitima, kojima nude razne socijalne usluge. Oni finansiraju bolnice, škole, farme. Procenjuje se da u te svrhe „Božja partija” dobija od Irana između 100 i 200 miliona dolara godišnje.

Pre godinu dana, nakon što su sirijske trupe (njih oko 14.000) bile prinuđene da napuste Liban (Rezolucijom UN 1559 iz 2004. godine), militantni hezbolasi našli su se na raskršću. Sa jedne strane oni su ušli u parlament, čak su bili i u koaliciji sa hrišćanima. Sa druge strane, hezbolasi su odbili da razoružaju svoje milicije. Kako uočavaju neki posmatrači, napadom na Izrael „Božja partija” je pokazala za koji se put opredelila.

Dobar izgovor

Napad Izreala na Gazu, koji je usledio pošto je kaplar Šalit kidnapovan 25. juna, bio je dobar izgovor za Hezbolah da nametne Izraelu drugi front i tako se solidariše sa svojom muslimanskom sabraćom u Gazi. Saradnja između Hezbolaha i Hamasa, militantne grupe koja je sada na vlasti u Gazi, a čiji jedan od lidera Haled Mašal trenutno živi u Siriji, motivisana je fokusiranjem na istog neprijatelja.

Dve grupe su 2004. godine zaključile sporazum da tešnje sarađuju u napadima na Izrael. Zajedničko im je to što i jedni i drugi smatraju da jevrejska država ne treba da postoji i da je treba proterati iz Palestine.

Pojedini posmatrači gledaju vrlo crno na perspektive postojećih sukoba. Oni ne isključuju to da bi se trenutni „rat gradova” mogao pretvoriti u višemesečnu, čak i višegodišnju konfrontaciju. Insistirajući na vladavini islama, Hezbolah je, po njima, odlučan da spreči demokratizaciju regiona po zapadnom modelu, za koju okrivljuje američko-izraelsku saradnju. Smatra se da na taj način Hezbolah čini uslugu svojim patronima Iranu i Siriji. Teheran, kako se tvrdi, pruža finansijsku, a Damask logističku podršku.

I pored ratnih pokliča, diplomatiji nisu zatvorena vrata. Neki analitičari zapažaju da su SAD neodlučne da preduzmu konkretne akcije, jer je Vašington izgubio dosta na svom ugledu u arapskom svetu nakon invazije Iraka. On za sada ostavlja vreme Izraelu da uništi arsenal Hezbolaha. Naime, američki državni sekretar Kondoliza Rajs najavila je da Izrael možda mora da produži svoju ofanzivu u Libanu, da bi se smanjila opasnost od Hezbolaha. Time je praktično dala zeleno svetlo za produžetak eskalacije.

U Sankt Petersburgu, na samitu G-8, izdato je kompromisno, dosta uopšteno saopštenje. Njime se Hamas i Hezbolah pozivaju da oslobode izraelske vojnike, a Izrael na uzdržanost u Libanu i povlačenje iz Gaze. Sankcije se nigde ne pominju.
U međuvremenu je egipatski predsednik Hosni Mubarak, nakon neuspelog ishoda sastanka Arapske lige, rekao da Kairo nema ništa protiv održavanja hitnog arapskog samita. „Međutim, Arapi prvo moraju da se slože oko tačaka o kojima treba da se raspravlja na samitu”, podvukao je Mubarak. Da bi jedan samit Arapske lige bio održan, svoj pristanak mora da da dve trećine toga 22-članog tela.

Ostale vestiArhiva