Funkcioner Liberalno-demokratska partije stranke Dejan Ranđić rekao je danas da će se tas sranka prilikom izjašnjavanja o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju voditi računa isključivo o zaštiti javnog interesa.
"I u ovom slučaju će se pokazati politika LDP-a, a to je zaštita javnog interesa. Pokušaćemo da utičemo na pronalaženje što povoljnijih rešenja za sve učesnike u tom procesu", rekao je Ranđić, koji je predsednik odborničke grupe LDP-a u Skupštini grada Beograda na konferenciji za novinare.
Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, kaže da su juče na sastanku sa predstavnicima LDP-a izneli svoje primedbe i izjasnili se protiv usvajanja predloženog rešenja, ali da u toj stranci nisu dobili odgovor da li će ipak podržati Izmene Zakona u parlamentu.
Kako se navodi u saopštenju LDP-a, UNS je prihvatio incijativu da zajedno sa ostalim novinarskim udruženjima učestvuje u izradi medijske strategije koju je inicirao LDP.
Poslanici Skupštine Srbije trebalo bi 31. avgusta da se izjasne o 24 zakonska predloga koji se nalaze na dnevnom redu jedanaeste vanredne sednice parlamenta, među kojima je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, oko koga se gotovo dva meseca vodi polemika u javnosti.
Vladajuća garnitura u parlamentu, bez opozicionog LDP-a, nema većinu za Izmene zakona o informisanju, pošto je koalicija SPS-a odlučila da ne podrži Vladin predlog.
Srpska napredna stranka zatražila je povlačenje iz skupštinske procedure Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, jer se njime sprečava sloboda informisanja.
Funkcioner SNS-a Nebojša Stefanović izjavio je na konferenciji za novinare da očekuje da poslanici Skupštine Srbije neće glasati o tom zakonu 31. avgusta, jer je predloženi tekst, kako je objasnio, loš za građane Srbije.
"Zakon je kriminalno loš i pozivamo još jednom sve predstavnike režima da povuku ovaj zakon iz procedure i da ne glasaju za njega", rekao je Stefanović i dodao da opravdanja za izglasavanje predloženog teksta ne može biti.
Stefanović je pozvao predstavnike vlasti da "prestanu sa raznim političkim igrama koje igraju i da predstavljaju Čedomira Jovanovića (predsednik Liberalno demokratske partije) kao tobože opoziciju".
"Igre koje igraju sa ovakvim i onakvim novinarskim udruženjima kako bi navodno menjali zakon, pa da ga usvoje, pa da menjaju i usvajaju neke druge zakone kojima će tobože da poprave dejstvo Zakona o informisanju, služi kao paravan i služi samo kao način da se opravda glasanje za ovaj zakon", rekao je Stefanović.
Pooštravanjem kazni protiv medija imaće obrnuti efekat od željenog i smanjiće slobodu i odgovornost najvećeg broja medija u Srbiji, kaže u atorskom tekstu u Danasu Aleksandar Nikitović, član političkog saveta Demokratske stranke Srbije.
"Glavno obeležje novog zakona je da se restriktivnim merama i kažnjavanjem mediji učine odgovornijim. Demokratsko uređenje države naravno podrazumeva i postojanje zakonom propisanih represivnih mera, koji služi da se brani pravni poredak države. Pitanje koje sledi jeste da li se javnost i mediji mogu učiniti odgovornijim i slobodnijim ako se Zakonom pooštri kažnjavanje za neodgovorno i zlonamerno medijsko informisanje građana", pita Nikitović.
On podseća da su mediji konstitutivni element demokratije "ako im je zagarantovana sloboda izražavanja", a to je "preduslov koji omogućava javnu kritiku i kontrolu svih odluka koje vlasti donesu u ime građana".
"Sloboda izražavanja je prvo određenje medija u demokratiji. Drugo važno određenje medija mora biti odgovornost, a preko odgovornosti mediji uspostavljaju svoj kredibilitet i ugled u javnosti i celokupnom demokratskom društvu", nastavlja Nikitović. "Zato je osnovno pitanje da li se kažnjavanjem mediji mogu učiniti slobodnijim i odgovornijim kako bi uspešno obavljali svoju pravu ulogu? Razumno je pretpostaviti da bi recept kažnjavanja već odavno bio opšteprihvaćen u razvijenim demokratskim državama kada bi taj recept bio pravi i delotvoran".
On se slaže da za medije, zbog njihove uloge u društvu, moraju važiti stoga demokratrska pravila, ali pod time podrazumeva princip transparentnosti, tj. da se "mora znati vlasnička i upravljačka struktura medija".
"Mediji moraju biti slobodni, potpuno transparentni i odgovorni da bi Srbija bila demokratska država. Sve ostalo su opasni poduhvati koje ne poznaje demokratski svet, pa prema tome ništa dobro neće doneti ni Srbiji", zaključuje Nikitović.

Ostale vestiArhiva