Ministar ekonomije i regionalnog razvoja lider G17 plus Mlađan Dinkić izjavio je da je uveren da će izmene i dopune Zakona o javnom informisanju biti usvojene, da će pregovori s Međunarodnim monetarnim fondom biti uspešno okončani i ocenio da je Srbija veoma udaljena od izbora.
"Čini mi se da smo veoma udaljeni od izbora. Uveren sam da uskoro počinje postepeni oporavak srpske privrede, očekujemo velike investicije u narednim godinama, ukidanje viza za putovanje u EU. Najgore je iza nas. Ako Vlada uspešno pregura narednih par meseci, izbore ćemo imati u redovnom terminu 2012. godine", rekao je Dinkić intervjuu za "Večernje novosti".
Dinkić je kazao da je od Demokratske stranke dobio uverenje da će izmene i dopune Zakona o informisanju biti usvojene u Skupštini Srbije i odbacio kritike da te izmene 'uvode cenzuru i medijski mrak".
Govoreći o pregovorima s Međunarodnim monetarnim fondom, on je rekao da vlada jedinstveno nastupa u tim pregovorima: ne povećavati namete privredi i građanima, već trajno smanjiti državnu administraciju i neproduktivnu javnu potrošnju.
Kako je naveo, neposredno pred dolazak MMF-a održan je sastanak s premijerom Mirkom Cvetkovićem i predsednikom Srbije Borisom Tadićem, s kojima je potpuno usaglašena strategija.
On je naveo da je za MMF sasvim prihvatljivo da ukupan minus u republičkoj kasi, lokalnim samoupravama i Vojvodini za 2009. godinu bude 4,5 odsto BDP.
Dinkić je kazao da je stanje u državnoj kasi sve bolje, da su prihodi budžeta u dosadašnjem periodu otprilike na istom nominalnom nivou koji je ostvaren u isto vreme prošle godine.
"Svi podaci pokazuju da se srpska privreda već nekoliko meseci nalazi u fazi stabilizacije. Iz recesije izlazimo", istako je Dinkić i dodao da će će Srbija sledeće godine imati umereni privredni rast od najmanje 1,5 odsto, dok će u 2011. on biti znatno brži.
On je kazao da je javni dug Srbije oko 30 odsto BDP, dok je u zemljama EU ove godine u proseku dostigao čak 100 odsto, i dodao da Srbija može u narednom periodu, bez ikakvih problema, da poveća učešće javnog duga na 40, pa čak i 50 odsto BDP, a da to ne ugrozi stabilnost zemlje.

Ostale vestiArhiva