Godinu dana posle smrti muzičara Dina Dvornika, njegova supruga Danijela u ispovesti za „Puls” otkriva na koji način se bori sa sećanjima, zašto je i dalje srećna žena i kako ćerka Ela čuva uspomenu na tatu.
Prošlo je godinu dana od smrti Dina Dvornika, 7. septembra. A prošle godine je izgovorio: „Idem da legnem, dosta mi je svega. Možda bi bilo najbolje da umrem, možda će mi se album tada bolje prodavati.” Više se nije probudio. Njegova supruga Danijela i ćerka Ela dane provode kao i ranije, samo bez svog muža i oca.
- Mislim da se nikada neću oporaviti od gubitka Dina. To ne znači da po ceo dan plačem, buljim u zid i tugujem što ga više nema, nego mi fali njegovo prisustvo. Nedostaju mi njegov smeh, dodir, njegovo kreveljenje... Sve ono što je sačinjavalo naš život. On je bio moja srodna duša, bili smo jedno telo sa dva mozga. Godinu dana mi je prošlo brzo, čak bih rekla neverovatno brzo. Sve mi je još nekako sveže - priča Danijela za „Puls”, a na pitanje kako provodi dane, odgovara:
- Trudim se da mi posao okupira pažnju, imam mnogo prijatelja s kojima se družim, izlazim, putujem. Ima dana kad sam tužna i melanholična, kad nemam volje za bilo čim, ali to me brzo prođe, nisam tip koji pada u depresije. Imam ćerku i psa Obamu, koji me uvek razvesele, a osim toga, Dino ne bi voleo da me vidi tužnu, trudim se da ostanem srećna i zadovoljna. Uvek mi je govorio da je siguran da ću ja sve izdržati i da ću znati šta treba u životu da napravim ako se njemu nešto desi, tako da je on miran s te strane - iskrena je Danijela kojoj se život mnogo izmenio za ovih godinu dana.
- Nema više onih jutarnjih kafa i razgovora, ručkova, gledanja filmova, izlazaka, letovanja i putovanja. Ćutanja udvoje i naših svađa koje mi užasno nedostaju. Sve to sada radim sama ili sa prijateljima. Život mora da ide dalje ma koliko bilo teško. Dino je bio jedno veliko srce i duša koja je definitivno ispunjavala moj svemir. Sve se vrtelo oko njega i to mi nije bio nikakav problem. Imali smo život pun uspona i padova, ali ono što je bilo najvažnije - imali smo ljubav i uzajamno poverenje - priča Danijela Dvornik i dodaje:
- To je bila podloga na kojoj smo temeljili život i uspeh. Ja sam njega osećala kao sebe, i on mene takođe. Nema toga što ne bismo učinili jedno za drugo. Period koji je prethodio njegovoj smrti bio je neverovatno lep. Dino je bio vrlo brižan prema meni. Jednostavno, bilo je toliko dobro da sam se bojala da će se desiti nešto loše. Ali smrt nisam priželjkivala. Ništa me ne podseća na taj trenutak kada je on otišao, jer je sve bilo uobičajeno. Našla sam ga ujutro na krevetu misleći da spava. Umro je kako je priželjkivao, u svom krevetu, bez mučenja i bez bola. Samo je zaspao - kaže Danijela, a na pitanje da li će ikada moći stvarno da se oporavi, odgovara:
- Gledajte, ja sam ostala bez muža, ali ne i bez života. Srećna sam što sam bila deo njegovog života i on mog. On je obogatio moj život, naučio me je mnogim stvarima za koje nisam ni znala i zbog toga sam u dubini duše jedna vrlo bogata i srećna žena. Verujem da je Dino svuda oko mene. Čujem svaki dan njegov glas, njegove pesme i znam da on pazi na mene. Njega fizički nema, ali on je zauvek u mom srcu. Ovo je deo ispovesti Danijele Dvornik, a ostatak možete pročitati u novom broju „Pulsa”.

Ostale vestiArhiva