Narodna skupština spremna je da plati RTS-u direktan prenos sednica jer za parlamentarni kanal nema ni zakonskih ni finansijskih mogućnosti, pošto bi trebalo izdvojiti oko milion evra i zaposliti stručne ljude. Emitovanje na kablovskim kanalima ne bi bilo dobro jer ta mreža ne pokriva celu Srbiju i nema dovoljno pretplatnika. Ovi zaključci parlamentarne radne grupe govore da sednice i dalje može prenositi samo RTS koji se često žalio na troškove ali i na to što nije mogao emitovati neke gledane emisije. Radna grupa sada očekuje da RTS sačini detaljnu specifikaciju troškova do kraja ove godine i projekciju za sledeću godinu kako bi blagovremeno predvideli sredstva u budžetu za 2010. godinu. Prenosi se ne dovode u pitanje, samo se traži način da se realizuju, pošto je u februaru dogovoreno da RTS nastavi s direktnim prenosima do 1. oktobra. Ovo je početak raspleta sudbine onoga što se najčešće naziva tekovinom devedesetih godina kada su skupštinske sednice redovno prenošene uprkos pokušajima tada vladajućih socijalista da ih s vremena na vreme ukinu. Da je teško već izvojenu tekovinu ukinuti pokazalo se i posle 5. oktobra. Prenosi su se nastavili sa sporadičnim prekidima zbog važnih sportskih ili drugih događaja. Pokušaji da se prenosi ukinu, ponajviše zato što dugo traju – jer poslanici vole da pričaju pred kamerama – propadali su jer je uglavnom opozicija bila oštro protiv toga. Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, zalaže se za nastavak prenosa. On kaže da je loše ukinuti prenos. „Teško se živi, nema posla, narod je izgubio nadu, a vlast zloupotrebljava takva osećanja i misli da neće reagovati na ukidanje prenosa. Narod to gleda, inače se niko ne bi trudio da održi ovu tekovinu. Vrlo je važna kontrolna funkcija javnog mnjenja i zato prenosi treba da postoje.” Radna grupa pored prenosa sednica planira da javnost upozna detaljnije i s radom skupštinskih radnih tela i poslaničkih grupa u informativnim emisijama televizije. Oni kao problem vide odložene prenose koji su emitovani rano ujutru ili kasno uveče kada je mala gledanost. Zato žele da se dogovore s RTS-om o poštovanju radnog vremena skupštine osim u slučaju ako se na drugom kanalu emituje nešto od izuzetne važnosti. Zoran Ostojić, član Predsedništva Liberalno-demokratske partije, osporava tvrdnju da skupštinske prenose niko ne gleda. „Građani gledaju zasedanja parlamenta. To je istovremeno i najgledaniji i najjevtiniji program. Javni servis dobija novac iz budžeta, plaćaju ga građani, ima reklame a hoće da naplaćuje skupštinske prenose koji su povremeno imali veći rejting i od nekih sportskih događaja.” Kao primer Ostojić navodi 29. januar 2009. godine kada su tenis igrali Endi Rodik i Rodžer Federer a gledalo ih je 22,5 odsto populacije koja je imala uključen televizor dok je snimak skupštine gledalo 23,2 odsto građana. On kaže da su nove humorističke serije skupe i da sat može koštati neuporedivo više od skupštinskog prenosa koji košta oko 600 evra po času. „Nema gledanijeg i jevtinijeg programa. Čak i da nije tako, u Zakonu o javnom servisu nigde ne piše da on treba da bude najgledaniji. Zato smo od UTE – Ujedinjeni televizijski eksperti – tražili analizu rada koja je pri kraju.” Ostojić kaže da su prenosi demokratska tekovina i da ono što je izboreno pod Miloševićem ne treba da se ukida. „Prenosi su potrebni građanima da prate zakonodavno i kontrolno telo. Nemam ništa protiv skupštinskih hronika, ali one moraju biti bazirane na novinarskom kodeksu, a to znači da se mora izdvojiti važno od nevažnog. Javni servis treba da obavi javni posao i društvenu funkciju, a ne treba da bude ni najgledanija ni najkomercijalnija televizija.” Prema podacima UTE, prenosi skupštinskih zasedanja su, posle prenosa suđenja u Hagu, najgledanije emisije na Drugom programu s rejtingom 5,1 odsto ili 358.000 onih koji kontinuirano prate raspravu i udelom u ukupnom gledalištu od 25,6 odsto. Manju gledanost od skupštinskog zasedanja imaju „Znanje imanje”, „Brazde”, „Povratak”, „Profil i profit” i druge emisije. Prema podacima agencije ABG Nilsen ove godine najgledanija je bila sednica 13. februara koja je počela u 12.30 časova. Prosečni minutni rejting bio je 419,309 gledalaca, ili 5,95 odsto, od ukupnog broja gledaoca televizije čak 25,22 odsto je gledalo sednicu, a bar minut emisije gledalo je 962,828 građana. Najmanje se gledao snimak sednice 9. jula koji je počeo u dva časa posle ponoći. Prosečni minutni rejting je iznosio 3,052 ili 0,04 odsto, a od ukupnog broja gledalaca televizije snimak je gledalo 1,11 odsto građana a bar jedan minut njih 14,039.
Prosečna gledanost sednica skupštine u ovoj godini iznosila je 121,300 gledalaca u bilo kom trenutku emisije ili 1,72 odsto. Od ukupnog TV auditorijuma skupštinu je prosečno gledalo 8,36 a bar jedan minut gledalo je 733,724 ili 10,41 odsto gledalac.

Ostale vestiArhiva