Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije u kojem je rečeno da je Srbija u proteklih godinu dana ostvarila značajan napredak na putu ka Evropskoj uniji – zbog čega je EK preporučila i primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma – u Beogradu je ocenjen kao „najpovoljniji izveštaj do sada”. Ne samo predstavnici vlade, već i većina poslanika Skupštine Srbije smatra da takav izveštaj Brisela pokazuje da se Srbiji otvara perspektiva da ubrzo postane kandidat za člana EU.
Da li će se i kada takvo mišljenje obistiniti zasad, naravno, nije mogućno reći, ali uporedna analiza godišnjih izveštaja EK za Srbiju sastavljanih, recimo, za poslednje četiri godine, uz manje-više pohvala i zamerki, pokazuje da najnoviji dokument prednjači u broju „pluseva” dobijenih od Komisije.
U tom izveštaju o napretku u procesu usvajanja evropskih standarda (za period od oktobra prošle godine do septembra ove godine) naglašeno je da je saradnja sa Hagom unapređena, ali i da ta saradnja mora biti nastavljena „do pozitivnih rezultata”, jer se Ratko Mladić i Goran Hadžić i dalje nalaze na slobodi.
Prvi put EK je konstatovala da postoji dokazana rešenost srpske vlasti da se zemlja pridruži EU. Kad je reč o Vladi Srbije, EK smatra da je ona dokazala „stabilnost i visok stepen konsenzusa oko evropske integracije kao strateškog prioriteta” i da je pripremila veliki broj zakona u raznim oblastima.
Za razliku od prošlogodišnjeg oktobra, kada je ukazano da je srpski parlament „najslabija karika u lancu institucija”, jer je usvojeno „svega nekoliko” proevropskih zakona, sada je istaknuto da je Skupština Srbije napredovala u donošenju propisa.
Što se tiče administrativnih kapaciteta za usvajanje evropskih standarda oni se i ovoga puta pohvaljuju: „Srbija ima dobre kapacitete u oblasti javne administracije”.
Imajući u vidu da su u prethodnim izveštajima iznošene zamerke na račun neophodnih reformi pravosuđa, a da je sada zabeležen iskorak u toj oblasti, kao i u sistemu bezbednosti, može se zaključiti da najnovija ocena predstavlja dobar signal za skori dolazak Srbije na Belu šengensku listu. Komisija je, inače, ocenila da je u oblasti vizne politike napravljen „dobar napredak” i da su preduzeti važni koraci u dostizanju kriterijuma predviđenih u „mapi puta” za viznu liberalizaciju.
U najnovijoj analizi istaknuto je da je korupcija i dalje ozbiljan problem, ali je primećeno i da je „unapređen institucionalni okvir za borbu protiv korupcije”.
I ovoga puta, Komisija insistira na borbi protiv organizovanog kriminala, što već godinama čini kada su u pitanju zemlje zapadnog Balkana. Ovogodišnja poruka Srbiji je donekle ipak drugačija. Dok je, recimo, u lanjskom izveštaju bilo navedeno da „nije došlo do napretka u borbi protiv organizovanog kriminala”, u novom dokumentu EK se kaže da je „neophodna dodatna borba” protiv te vrste kriminala.

Ostale vestiArhiva