Loša ishrana dece, nebezbedan seks, alkohol, loši sanitarno-higijenski uslovi i visok krvni pritisak su odgovorni za oko četvrtinu od 60 miliona preranih smrti širom sveta godišnje, navodi se u izveštaju SZO.
Dok je nedostatak kvalitetne hrane veliki zdravstveni rizik u siromašnijim zemljama, gojaznost i višak telesne težine predstavlja još veći zdravstveni rizk za bogatije nacije, pa ova dva faktora izazivaju više smrtnih slučajeva nego pothranjenost.
"Svet se suočava s nekim velikim, raširenim i nepobitnim zdravstvenim rizicima", stoji u pomenutom izveštaju, pod naslovom "Globalni zdravstveni rizici".
U toj analizi proučena su 24 najznačajnija rizika za zdravlje, čije bi prepoznavanje i procena mogli da pomognu kreatorima zdravstvene politike da razrade najšire primenjive i troškovno najefikasnije strategije za unapređenje zdravlja.
"Smanjenjem troškova za zdravstvo u siromašnim zemljama, mogao bi se povećati nivo prihoda, a to bi opet moglo da doprinese ublažavanju zdravstvene nejednakosti", ističe se u izveštaju SZO.
Mada se neki značajni faktori zdravstvenog rizika, kao što su pušenje i gojaznost, uobičajeno dovode u vezu sa zemljama visokih prihoda, više od dve trećine globalnog tereta bolesti koje ti faktori izazivaju danas pada na siromašne i zemlje u razvoju.
SZO ističe da su i zdravstveni rizici u tranziciji - svetsko stanovništvo je sve starije, zahvaljujući uspešnoj borbi protiv mnogih infektivnih bolesti, a istovremeno se nivo fizičke aktivnosti i navike u konzumiranju hrane, pića i duvana menjaju.
"Razumevanje uloge tih rizičnih faktora je važno za razvoj jasne i efikasne strategije unapređenja globalnog zdravlja", naglašava se u pomenutom izveštaju.
SZO navodi da su danas vodeći smrtni rizici u svetu visok krvni pritisak (odgovoran za 13 odsto globalnih smrtnih slučajeva), upotreba duvana (devet odsto), povišen nivo šećera u krvi (6 odsto) i gojaznost ili višak telesne težine (5 odsto). Navedeni faktori povećavaju rizik od hroničnih bolesti i nekih oboljenja koja su odgovorna za najveći broj smrtnih slučajeva, kao što su srčane bolesti, dijabetes i kanceri. Pri tom, ti faktori pogađaju i zemlje visokih i one srednjih, kao i države niskih prihoda.
U SZO ističu da njihova studija - za koju su korišćeni najsvežiji dostupni podaci, iz 2004. godine - ukazuje kako je zdravlje postalo "globalizovano" i kako su zemlje u razvoju sve više pod dvostrukim teretom zdravstvenih rizika. S jedne strane, tu su i dalje siromaštvo, pothranjenost, nebezbedan seks, neadekavatna voda za piće i loši sanitarni uslovi, a s druge deluju dijetetski rizični faktori za povišen pritisak, povećan holesterol i gojaznost, kombinovani sa nedovoljnom fizičkom aktivnošću.

Ostale vestiArhiva