Da bi zaštitnik građana mogao da bude garant poštovanja sloboda i prava, za šta ga je parlament i izabrao, on mora biti u mogućnosti da lično proveri da li se slobode i prava građana zakonito i pravilno ograničavaju i privremeno ukidaju.
A upravo to moglo bi biti zakinuto Vladinim Predlogom zakona o tajnosti podataka, koji je predvideo da baš ombudsmanu i povereniku za informacije neki podaci od značaja za zaštitu prava građana budu tajna. I to da budu tajna samo njima, ali ne i drugim državnim organima i funkcionerima.
Zato su Saša Janković, ombudsman, i Rodoljub Šabić, poverenik, podneli amandman na pomenuti Predlog zakona. Janković za „Blic“ objašnjava ovu inicijativu.
"Ne možemo građaninu koji traži zaštitu svojih prava odgovoriti da ona nisu prekršena ako to zaista nismo ustanovili. Shvaćeno i sprovedeno pravilno, to znači da zaštitnik građana neće onom ko je nezakonito pritvoren reći da su mu neka prava i slobode suspendovani, ako se uverio da je to učinjeno u skladu sa zakonom i pravilno, ali svi građani treba da znaju da ih državni organ nezavisan od aparata sile štiti od zloupotreba vlasti uvek, pa i u takvim situacijama“, objašnjava Janković.
Kako navodi „Blic“ Vladin Predlog zakona o tajnosti podataka, inače, onemogućava zaštitniku građana i povereniku pristup tajnim podacima koje su upravo oni dužni da kontrolišu. Predlog takođe daje slobodu da se ombudsmanu i povereniku uskrate informacije koje su bitne i od kojih zavisi ocena da li se prava građana poštuju ili ne, kaže Janković.
"Konkretno to znači da, recimo, u situaciji u kojoj postoje proverene informacije da državni organ drži nekoga u pritvoru mimo zakona, a ombudsman proverava rad tog organa, on jednostavno može da kaže zaštitniku građana – akcija je u toku, sve radimo po zakonu i pravilno, dođite nam, da se malo našalim, ponovo.
Ustav i zakon, međutim, kažu da ombudsman mora da utvrdi da li se prava i slobode građana pravilno i zakonito ograničavaju“, objašnjava zaštitnik prava građana.
Ukoliko Skupština usvoji ovaj amandmana brisalo bi se ograničenje, a amandmanom bi bila zaštićena bezbednost tajnih podataka jer bi posebno osetljivim informacijama imali pristup samo oni koji prođu odgovarajuću bezbednosnu proveru uključujući tu i ombudsmana i poverenika, navodi „Blic“.
"Ono što nije dobro je razlika koju su zakoni napravili između dva poverenika – kolega Šabić donosi rešenja i druge akte koji su i formalno-pravno obavezujući za druge državne organe – akte sa „imperijumom“, dakle akte vršenja vlasti, a „novi“ poverenik moći će da da samo mišljenje o tome da postoji diskriminacija. Takva nekonzistentna rešenja unose konfuziju i među građane i u institucionalni život“.
Saša Janković ističe da je u protekle dve godine institucija Zaštitnika građana zaživela u svesti građana.
"U tom periodu primli smo 3.065 građana, telefonski razgovarali s građanima u 6.734 slučajeva i primili 1.077 elektronskih podnesaka. Ukupno je za oko dve godine postojanja ove institucije, do 23. oktobra rešeno 2.403 slučajeva."
"To, međutim, ne znači ni da su se u svima njima građani opravdano žalili, niti da se rešenje jednog slučaja odnosi samo na pojedinca – po pravilu je drugačije – polazeći od konkretnog primera, od organa uprave tražimo da promeni način rada prema svima koji se nađu u istoj situaciji“, kaže za "Blic" Zaštitnik građana Saša Janković.

Ostale vestiArhiva