Predsednik Češke Vaclav Klaus je u utorak popodne na Hradčanima, daleko od očiju javnosti, bez ikakve ceromonije, potpisao Lisabonski sporazum i time završio njegovu ratifikaciju u Češkoj kao poslednjoj zemlji Evropske unije koja je to učinila. Ugovor će stupiti na snagu iduće godine.
Klaus je potpisao Sporazum pošto je Ustavni sud Češke odbio žalbu grupe 17 evro-skeptičnih senatora i presudio da Lisabonski sporazum ne pretvara EU u nekakvu super-državu, da Češkoj ne oduzima suverenitet, i da je reforma evropskih institucija u skladu sa Ustavom Češke. Iako je sporazum potpisao, Klaus je u vanrednom obraćanju novinarima neuobičajeno oštro kritikovao Ustavni sud da nije odlučivao kao sud, na osnovu pravnih argumenata, već da je njegova presuda pristrasna.
"To nije neutralna pravna analiza, već pristrasna politička odbrana Lisabonskog sporazuma", kazao je Klaus. "Ne mogu da se složim sa sadržajem presude, jer stupanjem Lisabonskog sporazuma na snagu, bez obzira na politički stav Ustavnog suda, Češka prestaje da bude suverena država", ocenio je evro-skeptični predsednik. Klaus je oštro kritikovao i deo presude u kojem mu Ustavni sud nalaže da u skladu sa Ustavom bez odlaganja potpiše Lisabonski sporazum. Potpis predsednika Češke na Lisabonskom sporazumu na koji je čekala cela Evropa, znači da je proces ratifikacije u svih 27 zemalja EU dovršen i da taj sporazum o reformi evropskih institucija na koji je zbog širenja EU čekao i Zapadni Balkan, sada može da stupi na snagu.
Lisabonski ugovor EU je dokument nastao 2006-te posle višegodišnjeg rada na reformi institucija proširene Unije.Nastao je promenama prvobitne Evropske konvencije i Ugovora iz Nice - pošto je Ugovor iz Nice odbačen takođe 2006. na referendumima u Francuskoj i Holandiji jer su birači smatrali u tim zemljama smatrali da vodi formiranju evropske 'super države' na štetu nacionalnih država članica. Uslov za prihvatanje dokumenta o institucionalnoj reformi EU je da bude ratifikovan u svim članicama, kojih je od 2004. dvadeset sedam. Dokument definiše reformu ustanova EU u cilju efikasnijeg donošenja odluka - kao i formiranje novih položaja predsednika EU i šefa diplomatije dvadesetsedmorice.

Ostale vestiArhiva