U Berlinu se obeležava 20. godišnjica pada Berlinskog zida. Svečanosti će prisustvovati državnici iz čitavog sveta kao i dobitnici Nobelove nagrade za mir.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, praćena bivšim predsednikom SSSR-a Mihailom Gorbačovim i nekadašnjim liderom poljske ''Solidarnosti'' Lehom Valensom, poručila je danas, sa mesta gde se nekada nalazio granični prelaz, da godišnjica rušenja Berlinskog zida nije praznik samo za Nemce, već i za Evropu i sve one koji žele više slobode.
Merkelova je, zajedno sa Gorbačovim, Valensom i drugim gostima, kao i građanima Berlina, borcima za ljudska prava i svedocima pada Berlinskog zida, prešla most na bivšem prelazu Bornholmerštrase, jednom od prvih koji je ''pao'' pre 20 godina.
Nemačka kancelarka je u atmosferi zajedništva i radosti, pozdravila sve prisustne i zahvalila što su došli na to istorijsko mesto. Okružena građanima i novinarima, ona je razgovarala o događaju koji je promenio tok nemačke, ali i evropske istorije.
Manifestacija počinje kod Brandenburške kapije, simbola glavnog grada Nemačke, koncertom orkestra i hora berlinske Državne opere pod upravom dirigenta Danijela Barenboima. Program će voditi austrijski glumac Klaus Maria Brandauer.
Najatraktivniji deo manifestacije biće simbolično rušenje Zida izgrađenog od džinovskjih domino-ploča koje su oslikali između Potsdamskog trga i Brandenburške kapije, gde se nekada protezao Berlinski zid, postavili đaci nemačkih škola.
Simbolično rušenje domino-zida počeće sa jedne strane nekadašnji predsednik Poljske Leh Valensa i premijer Mađarske u vreme pada Berlunskog zida Mikloš Nemet, a sa druge strane predsednik Evropskog parlamenta Jerži Busek i šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Kako javlja specijalni izveštač RTS-a iz Berlina Zoran Stanojević, glavna tema susreta evropskih političara biće evropski predsednik, kao i da će političari razogvarati o tome da u svetu u ovome trenutku postoji 20 zidova.
"Od onoga na američko-meksičkoj granici, preko zidova u Severnoj Irskoj, na Bliskom Istoku, do zida između Južne i Severne Koreje, sve su to pravi zidovi, betonski, poput ovog koji je postojao u Berlinu, i koji u nekim delovima još uvek postoji kako bi podsetio mlađe generacije kako je izgledao život u podeljenoj Evropi," rekao je izveštač iz Berlina, Zoran Stanojević.

Merkel: Najlepši dan u novijoj istoriji
Akciju će pratiti Bon Džovi sa pesmom "We Weren't Born To Follow" koja je posvećena mirnoj revoluciji 1989. godine.
Posle govora nekadašnjeg predsednika SSSR-a Mihaila Gorbačova i bivšeg šefa nemačke diplomatije Hansa-Ditriha Genšera, koji je igrao značajnu ulogu u pregovorima o ujedinjenju dve nemačke države, kao i obraćanja dobitnika Nobelove nagrade Muhameda Junusa, proslava će se završiti velikim vatrometom.
Berlinski zid je do noći između 8. i 9. novembra 1989. godine 28 godina delio Berlin i Nemačku na istočni i zapadni deo, i bio je simbol hladnoratovski podeljenog sveta.
Tokom skoro tri decenije, zabeleženo je više od 5.000 pokušaja bekstva istočnonemačkih građana preko Zida. U nastojanju da pobegnu na Zapad poginulo je do 240 ljudi, jer su istočnonemački graničari imali dozvolu da pucaju na begunce.
Kancelarka je u video poruci građanima pad Zida nazvala "najlepšim danom u novijoj nemačkoj istoriji koji je promenio život mnogih ljudi u Nemačkoj, uključujući i nju samu".
"Nemačko jedinstvo i evropsko jedinstvo su uvek bili dve strane medalje. To će tako ostati i u budućnosti. Mi Nemci nikada nećemo susedima i saveznicima zaboraviti da su omogućili nemačko jedinstvo", rekla je kancelarka u poruci.

Ostale vestiArhiva