Neke od najjačih podela ogledaju se u grčevitoj borbi u Evropi i SAD, povodom dostignuća 1989. i kome pripisati najveće zasluge. Istoričar Džejms Goldgir, sa univerziteta Džordž Vašington, smatra da prema mnogima u SAD, najveće zasluge treba pripisati Ronaldu Reganu i njegovoj agresivnoj vojnoj potrošnji i antagonizmu prema komunizmu. „Dok su partijske podele povodom Regana istrošene, mislim da većina Amerikanaca misle da je Regan najzaslužniji za pad Berlinskog zida. On je prvi rekao: Srušite ovaj zid“.
Uprkos svim ovim neslaganjima i polemikama, Ronald Asmus, direktor nemačkog Maršalovog fonda u Briselu, ističe da je ono što se dogodilo 1989. zapanjujuće. „Da mi je neko rekao 1989. da će većina evropskih zemalja danas biti u EU i NATO, mislio bih da je to neverovatno. Izgubili smo iz vida neverovatna istorijska dostignuća, srce Centralne i Istočne Evrope je mirno. Svi problemi nisu u potpunosti rešeni, ali su pod kontrolom i velike su šanse da ih rešimo.“
Rusija ostaje veliki izazov za SAD i Evropu, smatra Sergej Karaganov, koji predvodi Savet za spoljnu i odbrambenu politiku u Moskvi, a bio je savetnik ruskih predsednika Borisa Jeljcina i Vladimira Putina. Iako svi Rusi ne misle ovako, većina tvrdi da je kraj Varšavskog pakta trebalo da vodi rasturanju NATO ili u najmanju ruku do odluke da ne bude širenja Alijanse na države koje su nekada bile deo SSSR. „SAD smatraju sebe pobednikom u hladnom ratu, dok Rusi ne prihvataju da su oni gubitnici“, ističe Karaganov.
Za Huberta Vedrina, bivšeg šefa francuske diplomatije u vreme predsednika Fransoa Miterana, 1989. je dovela do arogancije Zapada, koja se smanjuje ratovima u Iraku i Avganistanu i protiv islamskog radikalizma.
Otimanje za vlast i uticaj među nekoliko država i blokova nacija - Evrope, Kine, Rusije, Indije, Brazila i SAD, sada izgleda mnogo izvesnije. Dominik Moisi iz francuskog instituta za međunarodne odnose kaže: „Amerika je u stanju relativnog opadanja moći, ali i dalje ne prihvata promene, govori jezikom multilateralizma i ne prihvata posledice“. U ovom tranzicionom svetu, smatra Moisi, ništa ne može biti učinjeno bez Amerike, niti ona može nešto sama da učini bez pomoći drugih.

Agenda proslave

* Proslava počela ekumenskom službom u evangelističkoj crkvi u istočnom delu Berlina
* Simbolična šetnja svetskih lidera preko graničnog prelaza u Istočnoj Nemačkoj koji je prvi otvoren 1989.
* U 14 sati nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši i sadašnji svetski lideri, uključujući Mihaila Gorbačova, prešli most Bornholmer
* Predsedniku Nemačke Horstu Keleru i Merkelovoj pridružili su se između ostalih i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, američka državna sekretarka Hilari Klinton, francuski predsednik Nikola Sarkozi, britanski premijer Gordon Barun, bivši predsednik Mađarske Mikloš Nemet, bivši šef nemačke diplomatije Hans-Ditrih Genšer
* U 20 sati bivši poljski predsednik Leh Valensa započeo rušenje Zida od 1.000 domina od stiropora, visokih oko 2,5 metara, širokih metar i teških oko 40 kilograma, koje je 15.000 mladih oslikalo različitim bojama u motivima mira
* U 21 sat veliki vatromet i koncert ispred Brandenburške kapije
* Više stotina hiljada ljudi juče posetilo Berlin
* Manifestaciju „Praznik slobode“ pratilo 3.000 izveštača iz celog sveta

Ostale vestiArhiva