Oko 140 opština Katalonije sprema se da sledećeg meseca organizuje referendum o odvajanju ove bogate pokrajine od ostatka Španije, što vlada u Madridu ocenjuje kao neustavan potez, ali mu ne pridaje preveliki značaj.
Referendum o nezavisnosti delu zemlje sa najjačom ekonomijom u Španiji zakazan je za 13. decembar. Urijel Beltran iz Republikanske levice Katalonije (ERC), stranke koja je u vladi Katalonije i koja se zalaže za otcepljenje ove pokrajine, pozvao je evropske posmatrače da nadgledaju regularnost izjašnjavanja.
„Ovo će biti prvi korak ka tome da iskoristimo naše pravo na odlučivanje i samoopredeljenje katalonskog naroda”, rekao je Beltran za španske medije nadajući se referendumu koji bi se organizovao na nivou cele pokrajine.
Podrška Republikanskoj levici Katalonije stigla je iz inostranstva, od severnoirske organizacije Šin fejn, kao i separatističkih partija sa Korzike i iz Italije. Katalonija ima široku autonomiju u okviru Španije, svoju vladu, parlament, policiju i jezik koji je u ravnopravnoj upotrebi sa španskim.
Prema ustavu Španije, samo kralj može da raspiše validan referendum o nezavisnosti nekog dela zemlje, i to na predlog vlade i parlamenta. Šta onda uopšte znači predstojeće izjašnjavanje glasača u Kataloniji?
„Apsolutno ništa”, objašnjava za „Politiku” Havijer Ergeta, zamenik šefa misije ambasade Španije u Beogradu.
„Rezultati ovog referenduma neće imati nikakve efekte na naš pravni sistem”, dodaje Ergeta koji kaže da vlada u Madridu ignoriše najavljeni referendum o otcepljenju.
Kako objašnjava Havijer Ergeta, opštine u kojima će se glasati su male, sa hiljadu-dve stanovnika kojima vlada ERC. Referendum je raspisan samo tamo gde ERC računa na to da će građani izglasati nezavisnost. On kaže da iza svega stoji ERC, stranka koja je izgubila mnogo glasova na poslednjim izborima i traži način da animira biračko telo.
Jedan referendum je već održan u Kataloniji. U septembru je u opštini Arenis de Munt 96 odsto izašlih birača zaokružilo „da” kao odgovor na pitanje „Da li ste za to da Katalonija bude suverena, socijalna i demokratska država integrisana u EU”?
Ergeta tvrdi da predstojeće glasanje u delovima Katalonije ni na koji način ne svrstava Španiju među zemlje koje strahuju od kosovskog modela separatizma. Iako je Španija jedna od retkih zemalja Evropske unije koja nije priznala odvajanje Kosova od Srbije, što je protumačeno kao potez zemlje koja se i sama bori protiv jakih separatističkih težnji u Kataloniji i Baskiji, Ergeta kaže da Madrid nema nijedan slučaj sličan Kosovu.
„Separatisti u Kataloniji nemaju većinu. Tamošnji parlament, u kome vladajuću većinu čine socijalisti premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera, Zeleni i ERC, nije raspisao referendum o samoopredeljenju”, kaže Ergeta.
Ono što je katalonski parlament uradio jeste ratifikacija novog pokrajinskog statuta 2006. koji, međutim, još čeka na ocenu ustavnosti Ustavnog suda Španije. Desničarska opozicija osporava ovaj dokument tvrdeći da je neustavan i da od Katalonije pravi državu. Statut dozvoljava ovoj pokrajini, čija ekonomija čini 20 odsto bruto društvenog proizvoda cele Španije, da zadrži veći deo novca od poreza, odnosno da novac stvoren u Kataloniji u većoj meri tu i ostane.

Ostale vestiArhiva