Izvor u švedskom predsedništvu EU rekao je za “Dnevnik” da će premijer te zemlje primiti u Stokholmu zahtev vlasti Srbije. “Koliko smo mi informisani, to bi trebalo da bude predsednik Srbije Boris Tadić i proslediće ga Savetu u Briselu, bez obzira na to da li će prethodno biti aktiviran Prelazni sporazum ili ne”, tvrdi izvor “Dnevnika”.
Sagovornik lista je podsetio na stav šefa švedske diplomatije Karla Bilta da bi Srbija trebalo da primeni politiku "korak po korak" ka članstvu u EU, a to znači prvo aktiviranje Prelaznog sporazuma i odluku Saveta ministara o početku ratifikacije SSP, a onda podnošenje zahteva za članstvo.
Međutim, Bilt je u tim prilikama uvek dodavao da je podnošenje zahteva za članstvo suvereno pravo svake države i da niko ne može diktirati, pa ni EU, kada će neka zemlja u Evropi da aplicira.
"Za prijem zahteva za članstvo u EU potrebno je imati saglasnost zemlje koja predsedava Unijom da tu aplikaciju primi i Švedska je voljna da izađe u susret Srbiji ako vlasti u Beogradu procene da je dobar trenutak za predavanje zahteva", naveo je izvor “Dnevnika” u švedskom predsedništvu EU.
On je dodao da je, ipak, za sledeći korak u vezi s aplikacijom Srbije, odnosno davanje mandata Evropskoj komisiji da uradi mišljenje, potrebna saglasnost svih članica Evropske unije, o čemu bi Beograd trebalo da vodi računa, jer će bez saglasnosti svih država EU, aplikacija Srbije ostati u fioci.
Iskustvo drugih država, međutim, kaže da nikada nijedna nije dobila ohrabrenje od svih članica EU i institucija Unije da podnese zahtev za članstvo.
To je bio slučaj i s Hrvatskom, i s Crnom Gorom i s Albanijom, koje su podnele zahtev uprkos savetima da to ne urade i pričekale su malo na odobrenje Saveta ministara.
Primera radi, Crnogorci su čekali četiri i po meseca, a Albanci sedam. Srbija je u specifičnoj poziciji jer oni nisu imale otvorena pitanja, poput saradnje s Haškim tribunalom, i članice EU nisu mogle odugovlačiti, a da ne budu optužene za usporavanje procesa evropskih integracija.
Nažalost, u slučaju Srbije, navodi “Dnevnik”, osim Holandije, i neke druge zemlje, skeptične prema proširenju EU, mogle bi početi da koriste nepotpunu saradnju s Haškim tribunalom kao izgovor za odlaganje početka procesa za davanje statusa kandidata Srbiji.

Ostale vestiArhiva