Vojni lideri izjavili su da "postoji realna mogućnost vojne agresije protiv Kube", iako je, posle pet decenija neprijateljstva, nagovešteno odmrzavenje odnosa dve zemlje kada je za američkog predsednika izabran Barak Obama, koji je prošle nedelje garantovao da SAD nemaju nameru da izvedu napad na Kubu.
Vojne vežbe, nazvane "Bastion 2009", takođe imaju za cilj da se vojska pripremi za socijalne nerede, koje bi Vašington mogao da podstakne pred invaziju, u vreme ekonomske krize na Kubi, navela je agencija Rojters.
Tenkovi i protivavionski topovi viđeni su juče u vozovima kod Havane, pripremljeni za transport na nepoznatu lokaciju.
Predsednik Kube Raul Kastro, koji je bio ministar odbrane pre nego što je prošle godine nasledio brata Fidela, pozvao je sinoć Kubance da se bore sve dok ne savladaju neprijatelja.
"Cilj je nikada se ne predati, nikada ne prestati da se borite", rekao je Kastro na sastanku sa vojnim vodjama.
U manevrima, koji će trajati do dubote, učestvovaće 100.000 vojnika i rezervista.
Obama je ublažio embargo na trgovinu koji su SAD uvele pre 47 godina i pokrenuo pregovore o migraciji i poštanskoj službi. On je, međutim, dalji napredak u odnosima Vašingtona i Havane uslovio oslobađanjem političkih zatvorenika i unapređenjem ljudskih prava na ostrvu.
Kastro je izjavio da je Kuba otvorena za poboljšanje odnosa, ali da neće činiti jednostrane ustupke SAD.
Konfrontacija između dve države, međutim, karakteriše trenutnu političko-vojnu situaciju koja, prema rečima komandanata kubanske vojske, zahteva vojne pripreme.
Vojni lideri izgleda da su nezadovoljni Obamom jer, iako je njegov izbor ulio nadu da će doći do promena, embargo je i dalje na snazi, a Kuba je još na američkoj listi "terorističkih" država.
Kuba je u stanju pripravnosti još od 1961. godine, kada su kubanske izbeglice, uz podršku SAD, izvele invaziju na Kubu u Zalivu svinja, s namerom da zbace Fidela Kastra s vlasti.
To je dodatno pojačalo tenzije izmedju Vašingtona i Havane, izazvane još dolaskom Kastra na vlast dve godine ranije.
Kuba je tokom hladnog rata bila u savezu sa Sovjetskim savezom, što je skoro dovelo do nuklearnog rata 1962. godine, jer su Sovjeti stacionirali nuklearne rakete na kubanskoj teritoriji, izazivajući Kubansku raketnu krizu, navela je britanska agencija.
Konfrontacija između SSSR i SAD okončana je povlačenjem sovjetskih raketa iz Kube u zamenu za obećanje SAD da nikada neće napasti Kubu i, kako je kasnije otkriveno, povlačenjem američkih raketa iz Turske.

Ostale vestiArhiva