Lisabonski sporazum stupa danas na snagu, čime će, posle devetogodišnjih sporenja, biti oživljen plan reforme institucija Evropske unije i sticanja veće uloge ove organizacije na svetskoj sceni.
Češka Republika je ovog meseca, kao poslednja od 27 država članica EU, ratifikovala reformski sporazum, koji ima za cilj obezbeđivanje snažnijeg vođstva, efikasnije spoljne politike i lakšeg sistema donošenja odluka unutar evropskog bloka.
Među najvažnijim novinama Lisabonskog sporazuma su uvođenje funkcija predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, na koje su izabrani Belgijanac Herman van Rompej i Britanka Ketrin Ešton.
Sporazum takođe podrazumeva veću zakonodavnu ulogu Evropskog parlamenta, u kome će sedeti 751 umesto dosadašnjih 736 poslanika.
Evropski parlament će dobiti glas u čitavom nizu novih pitanja kao što su legalna imigracija, pravosudna i policijska saradnja u borbi protiv kriminala, strukturalni fondovi, službe od opšteg ekonomskog interesa, zaštita privatnih podataka ili prava intelektualne svojine.
Od sada, pristanak parlamentaraca biće neophodan i za usvajanje dugoročnog, sedmogodišnjeg budžeta Unije, a oni će imati izvesna ovlašćenja i u usvajanju godišnjih budžeta.
Put do Lisabonskog sporazuma, koji počinje usvajanjem Sporazuma iz Nice, bio je pun prepreka. Njegovim prihvatanjem Unija je spasla najvažnije odredbe Ustava EU iz 2004, koji je doživeo neuspeh na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine.
Sporazum je potpisan 13. decembra 2007. u Lisabonu, da bi potom Irska i Češka usporile primenu ovog dokumenta - Irska zbog negativnog ishoda referenduma, dok je Češka zahtevala izuzeće iz Povelje o osnovnim pravima.
Na ponovljenom referendumu u oktobru ove godine, irski glasači su prihvatili sporazum, a potpis na taj dokument 3. novembra stavio je češki predsednik Vaclav Kalus, čime je otklonjena poslednja prepreka za njegovu primenu.

Ostale vestiArhiva