Zagađenje koje će uzrokovati prevozna sredstva učesnika dvonedeljnog samita o klimi koji je juče počeo u Kopenhagenu jednako je onom koje u istom periodu emituje neka nerazvijena afrička ili azijska zemlja. Količina od 41.000 tona ugljen-dioksida koja će biti ispuštena u atmosferu za prevoz 15.000 delegata identična je količini emisije ovog gasa u zemljama poput Malavija, Sijera Leonea ili Avganistana. Ukupni troškovi Međunarodne konferencije o klimi procenjuju se na oko 144 miliona evra, a još nije izvesno hoće li na samitu biti postignut konkretan dogovor.

Šanse za uspeh samita dodatno je otežao slučaj curenja mejlova o lažiranju podataka o promenama klime, nazvan „klimagejtom“, za koji su, uoči skupa, optuženi ruski hakeri. Žan-Paskal van Ipersel, potpredsednik Međudržavnog panela o klimatskim promenama, kazao je da ovaj hakerski napad nisu izveli amateri i sugerisao da iza njega stoje politički interesi ruskih tajnih službi. Ukradeni mejlovi prvobitno su postavljeni na server u firmi „Tomsiti“, u sibirskom gradu Tomsk, koji je za vreme SSSR bio zabranjeni grad. Ovaj server mahom koristi Državni univerzitet u Tomsku, a britanski mediji pišu da je Federalna služba bezbednosti, naslednica KGB, ranije vrbovala studente ovog elitnog univerziteta za hakerske upade na čečenske sajtove.

Hakeri koji su pre par nedelja ukrali poverljive mejlove iz kompjutera Odeljenja za istraživanje klime britanskog Univerziteta Ist Anglija otkrili su zaveru dela britanskih i američkih naučnika koji tvrde da je ljudski faktor odgovoran za globalno zagrevanje i koji su od 1996. nastojali da iz javnosti istisnu stavove kolega koji su imali suprotno mišljenje o toj temi.
Ovog puta naručilac akcije hakera malo verovatno je bila samo ruska strana, pošto globalno zagrevanje u suštini odgovara Rusiji kojoj se time iz leda oslobađaju bogata nalazišta nafte i prirodnog gasa. Na skupu će učestvovati 103 svetska državnika među kojima će u ključnom završnom delu samita biti i Barak Obama, predsednik SAD, kao i Hu Đintao, predsednik Kine. Odluka Obame da samitu prisustvuje na samom vrhuncu 18. decembra uticala je na porast optimizma među organizatorima skupa koji veruju da će svetski lideri ipak postići dogovor. Na samitu u Kopenhagenu trebalo bi da bude usvojen novi međunarodni sporazum o klimi koji bi zamenio Protokol iz Kjota iz 1997. koji ističe 2012. godine. „Ovo je naša prilika. Ako je propustimo, moglo bi da prođe mnogo godina pre nego što nam se pruži nova i bolja“, rekla je Dankinja Koni Hedegard, komesar EU za klimu.

Ostale vestiArhiva